Ritam

PSYCHO SNOVI

Bez obzira na sve, rock’n’roll se još uvek iznutra obnavIja kao muzička vrsta. No, došlo je opet ono vreme kada je stvar u rukama autentičnih ludaka, beskrupuloznih prema tradiciji I svim svetinjama... all I novitetlma. Anastasia Screamed, dudes. Na prvi pogled moglo bi se sasvim lako zaključiti da se Anastasia Screamed nalaze iza vrata koja kriju klaustrofobične prostore apatije i обаја, a koja su za druge bendove pukim slučajem odavno odškrinuli Dinosaur Jr. Pažljiviji pogled, međutim, otkriva i ludilo lišeno bilo kakvog sistema (sem sistematskog korišćenja droga) u kome žive pesme Anastasia Screamed. Ludilo kao jedno od bitnih svojstava uma je ujedno i neophodno da bi pesme o utrobama šakala, zmijama od dima i satena, akvarijumima vazduha i dosade, uopšte mogle funkcionisati i - bile shvaćene. Inspiracija A.S. se nalazi negde daleko iza horizonta uobičajenog života i svakog iole normalnog stanja sive mase; u njihove pesme se upada iznenadeno, a ukoliko vas ekstremnost zabavlja, onda i oduševljeno, Život u Nashvilie-u (Tennessee), prestonici country-folka gradu koji je u poslednjih tridesetak godina - zagušio rock u sebi, izgleda da je bio komponenta u okupljanju benda koji krvareći u sopstvenoj, neprocenjivoj individualnosti, svira bluz bezumlja i posvemašne izgubijenosti. Nastali su, gde bi drugo, nego u srednjoj školi, promenili petoricu basista i jednog pevača da bi se konačno smirili kao Charlie Bock (bas), Chris Burdett (bubnjevi), Christopher Cugnl (gitara) I Chik Craning (vokal I gitara), Snagu i osobenost A.S. prvi su primetili izdavači Roughneck i sredinom 1990. objavaii singl Samantha Black koji će se nešto kasnije naći i na albumu Laughing Down The Limehouse snimljenom u Bostonu - pored Seatlle-a, glavnom poprištu bendova 90-tih. Izvesno je da su A.S, konkretizovali činjenicu da je budućnost rocka u slobodi forme i preskakanju svih mediokrltetskih granica. Nepripadanje određenom podžanru nekog žanra obeležje je trenutka i korak dalje u kreativnosti današnjih bendova: naime, A.S, su odavno prekoračili prag koji su sa albumom Bug postavili J. Mascis i Dino Jr. 1988.; oni se mogu doživeti kao hard core, ali isključivi obožavatelj Snuff ih nikada neće prihvatiti kao takve, a prosečan će ih pop potrošač verovatno smatrati bezobraznom i apsolutno neshvatljivom perverzijom. Naravno da Anastasia Screamed nisu izmislili ništa novo - oni samo u sebi vrlo intenzivno susreću bostonski HC tipa ranih Lemonheads koji se ironično poigrava zakonitostima i temama popa, plus hard rock odsviran po merilima nekih boljih Sub Popovih bendova, u to umeću psihodeiiju distorzičnih I konfuznih gitara, nadrastajući celu ovu kombinaciju sunovratnim prelazima i mračnom dramatičnošću osobenoj za Metallicu. Teško da se može govoriti o nekoj eventualnoj melanholičnoj osećajnosti ill opevanju Ijubavnog patosa I sentimenta (krajnji domet je Parts Of Us - oda osećaju nalik na zaljubljenost, umešanog u drogu i katatonične vizije); A.S, jurišaju na mozak i njegovu svakodnevnu definisanost, uputivši tako izazov svemu što je Jasno odredeno, nepromenljivo i medicinski izlečivo. lako je očita crta izrazite samostalnosti, baš kod njih bi se mogla povući paralela sa mentalitetom sa početka 70-ih, a koju su

poćeli povlačiti bendovi sa Sub Popa, Kao i kod, recimo, New York Dolls tekstovi su kovitlaci uzaludnih, histeričnih, izopačenih i krajnje internih rnisli koje putuju svemirom u specijalnoj miSi-; reainaje mogučnost da u nekom budnom stanju ni oni sami ne znaju kako su i zašto tekstove napravili baš takvim. Na primer, kako obje" iti tekst u kome tekstopisac kaže da se oseća "obesno i oštro kao goli bakar koji kao plamena zmija sedi u travi", Jedna od retkih zanimljivih stvari na ovom -■ 1u je teška i zamršena mentalna poremećenost, makar izaz veštački, a u tome Anastasia Screamed nimalo ne osku revaju, Srećom po svoju karijeru - dobri su muzičari - njihovi LSD snovi, u kojima je moguće da Moby Dick peva božićne pesme, a operske dive igraju pogo, nepotpomognuti ovom tehničkom okolnošću biii bi nešto još zamumuljenije od Gibby-jevog (Butthole Surfers) mumlanja sa početka karijere. Za svoje nešvilske sugradane Anastasia Screamed, samim tim što do sada nisu priredili performans sa Dolly Parton, predstavljaju sulude čudake, vrlo verovatno i oličenje samog Sotone, Ipak, neki muzički časopisi su Laughing Down The Limehouse proglasili jednom od najboljih ploča 1990., a najnovijl LP Moontime najboljom 1991. (najavljen odiičnim singiom 15 Seconds Or 5 Days), što nije slučajnost, već dokaz da ovaj svojevrsni soundtrack za Drugstore Cowboy- a 90-tih, ostaje kao znamenje vremena u kome je nastao.

Olja Milelić

7