Ritam

wave epohu proživeo u Maroku). Celokupni materijal je školski primer dobrog muziciranja- bas gitaraje jedna od najboljih na ovim prostorima, alvekovo gitarsko umećeje sada već па zavidnom nivou. Posebno treba istaći uvrnute i originalne tekstove koji su glavna boljka većine domaćih bendova. Under ground nam pruža 14 pesama rasnog, prljavog i glasnog rock’n’rolla (onakvog kakav bi trebao da bude) sa dosta udaraljki i wah gitara, uz kogaje moguće raditi samo jedno freakin’ out. Siroj publici su več dobro poznate skladbe Koska (lični favorit) i Uvek (znanoj pod vise raznib imena, najpoznatija zabuna je „Noise”), no sigurno treba pomenuti Bultacco boogie , akustični trip kraći od jednog minuta, kao i Low (sa primalnim krikom sa početka „TV Eye” Stoogesa). Jedina zamerka je raspored pesama, naime, naß-strani su smeštene pretežno kompleksnije pesme, pa se bez obzira na to što se otvara Mtom Uvek , čini nešto slabijom od A-stnme, no to je zanemarljivo u odnosu na sve pluseve ove ploče. Ukoliko beli čovck ima dušu, i ukoliko garažu zamenimo džunglom, sa Kaznom za (sve neverne) uši smo konačno dobili autentičan garažni bend sa stomakom i srcem iz srpske podzemne džungle... možda je potrebna samo wah pedala da bi ste se iščupali iz globalnog minusa. I pokoji ulični hodač iz robne kuće. ***** (dogadaj godine)

Janja Bobić

JOVAN ILIC AND RAW HIDE HUGGER MUGGER (Sorabia disc) Beogradska blues scena se dugo vremena zasnivala na koncertno dražesnim i provokativnim, ali kvalitativno i profesionalno neuravnoteženim ad hoc projektima lokalnih bluews frikova. Jovan Шс (usna harmonika, vokal), bledoliki bluesraan erne duše 1 još crnjeg glasa, egzistira na ovdašnjoj sceni dovoljno dugo (od početka osamdesetih) da bi mogao da prenese epitet jednog od veterana beogradskog bluese. Posle svih ovih godina i izgradenog mini kulta usledilo je i ovo izdanje - CD, kaseta, album „Hugger Mugger” za sve probojniju i kvalitativno übojitiju kuću Sorabia disc. „Hugger Mugger” donosi gotovo sat vremena najčistijegh Šikago bluesa i svojevrsna analogy a između Bića i pionira belog Šikago bmluesa, Paul Butterfielda, nameće se sama od sebe. Svirački, Raw

Hide briljantno vladaju temeljnim blues obrascima i ne zadovoljavaju se samo kreativnim interpretaeijama Madi Votersovih i Otis Spenovih standarda već daju i sopstsveni autorski doprinos blues trradieiji. Red je o nekoliko brojeva koje su potpisali Hie i vise nego korektni gitarista Vlada Stanošević. Već sada, bez obzira na sva buduća dešavanja, Raw Hide i „Hugger Mugger” su klasici ,3g-Čikago blues sounda” ****

Nedeljko Drobac

PAJRTIBREJKERS - ZABAVA JOŠ TRAJE (LIVE) kaseta, LP, CD (Sorabia disc) Kada neko sa stejdža, na pojavu mrske nam šahovnice, drčno zapita - šta je, bre, Hrvati? štahoćete!, a „Hrvati” horski odgovore - Cane, mi te volimo!, svaki učesnik i sapatnik ovdašnjih (ne) prilika se ozari i s nevericom, ali ipak)!, konstatuje - odredeni segment'i i nosioci urbanog duha se ipak (!) i dalje prepoznaje i dobro kapiraju. Gornji navodi se odnose na atmosferu sa novembarskog koncerta Partibrejkersa u Ljubljani, i zasnivaju se na jednom od autenticnih svedočenja sa ovog, sticajem okolnosti, već mitskog događaja. „Zabava još traje” je klasičan „piratski” snimak jednog drugog koncerta, a Petrovgradu leta 912., i predstavIja svojevrsno The Best 00f... izdanje Partibrejkersa koje po naboju kondenzovane energije umnogome doseže Azrin”Ravno do dna” live dokument. Himnični slogani ur-

banog bunta koje izvikuje, van i na sceni. Cane i Antonova gitara, ostaju imboli beskopromisnosti beogradskog garažnog undergrounda. Daleko od estradnog ugodaja (ah, Rambo), svaki koncert Partibrejkersa je događaj za sebe i preporučljiv fakultativni izlet za svakog gradskog tinejdžera. Neka zabava potraje. *****

Nedeljko Drobac

SMAK THE PAGES OF OUR TIME kaseta Sorabia Disc ODLTVENO kaseta, LP, CD Sorabia Disc Kako nas tekst na omotu kasete Pages Of Our Time lepo podučava, ovaj materijal se pojavio 1979. na engleskom jeziku (Bellaphone Records) -1 to u, kako pise, 35 zemalja. Negde u isto vreme je i dolepotpisani počinjao aktivnije da sluša muziku i skuplja ploče, u čemu - iz raznih razloga, nije bilo mesta za Smak i slienu muziku. Ako nismo nepristrasni usled viSegodišnje vezanosti za neku ploču Ш izvođača, često smo u situaeiji da se za neki stari, recentno reizdani materijal, najiskrenije zapitamo u čemu je njegov značaj . Zato je o The Pages Of Our Time kudikamo relevantnije raspravljati sa stanovista vremena u kome je objavljen. U to, „svoje” vreme, ova ploča je postigla relativno zavidan uspeh. Uporednim preslusavanjem srodnih im evropskih (naročito nemackih), pa i engleskih „dinosaurusa”, otkriva se da su Smak u celom tom galimatijasu muzičkog egzibicionizma primitivne zvuene psihodelije, simfo-rocka, jazz-rocka.