Ritam

On је možda malko suviše briljantan" tako je Šon Koneri okarakterisao svog prijatelja Majkla Krajtona (Michael Crichton), dajući time i defmitivni sud o čoveku kome svaki kolega-pisac može samo da zavidi, nemajući pri tom nikakve nade ni da se približi prošlogodišnjem Krajtonovom uspehu. Naime, ekranizacije dva njegova bestselera ostvarile su zaradu od preko pet stotina miliona dolara (pošto je ova cifra probijena, ne treba se iznenaditi ni ako se dosegne milijarda). Krajton, međutim, po pozivu nije samo pisac. Onje i filmski režiser. On je i lekar. On je malko suviše briljantan. Sin urednika magazina "Advertasing Age", Krajtonje rođenuČikagu23.X 1943. Studirao je medicinu na Harvardu, napisavši i objavivši još tokom studija pola tuceta naučnofantastičnih romana, pod pseudonimima Džona Lendž, Majkl Daglas i Džefi Hadson, kao i pod krštenim imenom ("Easy Go". "Drug of Choice", "Zero Cool", "Overkill", "Binary", "Terminal Man"). "Virus Andromeda" ("Andromeda Strain", 1971) prvu ekranizaciju nekog od njegovih dela režirao je renomirani holivudski "mainstreamer" RobertVajz ("Priča sa Zapadne strane", "Moje pesme, moji snovi"): grupa naučnika, vodeći trku sa vremenom, pokušava da izoluje smrtnosni virus iz svemira. Već sledeče godine Krajton za treleviziju režira fihn po osvom romanu "Potera" (Pursuit): teroristi prete nervnim gasom gradu u kojem se održavapolitička konvencija. Usapešan debi vodi ga naredne godine u Holivud gde, po vlastitoj priči, režira svoj bioskopski prvenac "Stari Divlji zapad" (Westworld): negde u budućnosti, jedno odmaralište nudi program boravka u nekoliko "svetova" sa robotima kao akterima, sve dok jedan od njih (Jul Briner) ne počne.da funkcioniše na svoju ruku. "Terminal Man" (r.Majkl Hodžis, 1947) još jedno je razfmatranje pitanja dokle čovek može da ide sa kompjuterima? Godine 197§ : . Krajton režira hit "Koma - na granici smrti" (Coma) po romanu prvaka medicinskog trilera Robina Kuka, uk ojem Ženevjev Bižo igra lekarku zabrinutu zbog nesrazmerno visokog broja pacijenata koji,k posle bezazlenih operacija, zapadaju u komu, iza čega stoji lanac prodaje vitalnih organa. Visok nivo produkcije odlikuje i "Veliku pljačku voza" (Great Train Robbery, 1979) sa

Šonom Konerijem i Donaldom Saterlendom, snimljenu u Velikoj Britaniji, po istinitom događaju s polovine prošloga veka: pljačka novca iz voza u pofcretu Tri filma snimlj ena tokom protekle decenije "Looker" 1981., "Runaway" 1984, "Physical Evidence" 1989 - nisu naišla na ođuševljenje kritike. U međuvremenu - ili pre svega - Krajton jpiše, koristeći, kao i u svojim filmovima, vešto preplitanje žamova, šetajući od naučne fantastike "(Spherse") do istorijske fikcije "Baters of the Dead"), da bi na početku poslednje decenije ovog veka elaborisao dve ozbiljne sociopolitičke teme: manipulisanje genetikokm i ekonomski imperijalizam. RAdi se o romanima i filmovina " Jurassic Park" (kod pirata dva prevoda: "Park dinosaurusa" i "Park iz doba Jure") i "Raising Sun" (prosto, "Izlazeće Sunce"). Režiseri-pisci, odnosno pisci-režiseri, kakvi su Džejms Klevel, Brajan Forbs ili Norman Majler, nisu uspeli da se vinu do vrhova ni u jednoj od oblasti svojih interesovanja. Krajton ruši ovo pravilo prvenstveno temeljnim poznavanjem oba zanata, ne oslanjajući se samo na talenat. S druge strane, njegova literatura nije dovoljno "loša" da bi se po njoj napravio dobar film. Hoću reći, svi potrebni sastojcxi su tu, ali jeknjiga na krajubolja od filma. Dalje, njegova hladna karakterizacija likova kao da je izašla iz francuskog "novog romana", samo što njegovi junaci ne razgovaraju o smislu i besmislu, nego o smislu i besmislu - ali ne bukvalno. Ko predstavlja paravan za ovu raspravu, virusi, dinosaurusi ili Japanci, nije bitno. Niko se u toj raspravi ne pojavljuje slučajno. Krajtonovi junaci su Ijudi kadri da se nose sa globalnimpretnjama. Zvuči poznato? Jasno, takvi su likovi kod svih njegovih kolega, od Roberta Ladlama do Kena Foleta. GDe je razlika? Pa, u Krajtonove likove možete da poverujete. IRazlika je u spisateljskom daru koji, pre bilo čega drugog, odvaja njega od ostalih, čak dotle da ga je "The New York Times Book Review" nazvao čovekom koji "već sad može da polaže pravo na jednu od raarkantnijih američkih titula: Najozbiljniji Pisac Romana Napetosti". Krajtonova se ozbiljnost krije tamo gde je napetost, u majstorskom baratanju kategorijama verovatnog imogućeg. Mogućeje, recimo, davisrus iz svemira stigne na Zemlju, moguće je da se

115