Ritam

, fosilizovanim genima reinkamišu izmurli reptili, moguće je da Japanci kupe nezavisnost SAD. Krajtron ume da stvori utisak da je sve gore navedeno istovremeno i verovatno, što nije ni malo jednostavno. Ladlam ne može ni da pomisli kako bi pokušao da nas übedi u opasnost nacista iz Brazila, čak i kad bi u nju verovao. Krajton ne mora da veruje u moći genetike ali mi, hteli to ili ne, počinjemo da verujemo,. Zavidna erudicija kojom raspolaže ovde nije vrlina nego osnovna pretpostavka da bi se neko upustio u proces pisanja, a kada piše, jasno vidimo koliko je čak informacija izostavljeno sa ciljem da se knjiga ne pretvori u magisarsku disertaciju iz medicinskih, istorijskih ili političkih nauka. Informacije ne koče radnju, kao što to zna da se đesi kod nekih dobrih pisaca, uključujući i Toma Klensija. O čemu se, zapravo, radi u Krajtonovim гоmanima? Skoro svaki od njih je priča o onome što se dešava kada se otvori Pandorina kutija, odnosno onda kada čovek preuzme atribute Boga."Jurassic Park": igraj se sa DNK i stvorićeš Pakao. "Raising Sun": pusti Japance da se igraju Boga i zajedno ćete stvoriti Pakao. Odnosno, kako kaže biolog iz "Jurassic Park"-a: "Bog je stvorio dinosauruse, pa ih jeuništio i stvorio čoveka, pa je čovek uništio Boga i stvorio dinosauruse". Spilbergova ekranizacija ovog dela ima mnoge vrline Krajtonovog romana i sve mane Spilbergovih filmova. lakoprilično vema predlošku, ona proizvoljno uvodi i izvodi likove i pravce dramske radnje, bez suvišne - a ni dovoljne - brige da nam učini jasnijom priču o naučnom projektu, ostvarenom na nekom kostarikanskom ostrvu: stvaranje prirodno-zabavnog parka sa zverima iz doba Jure. Mada fascinirana dostignućem, grupa gostiju - naučnikapokazuje svoju skepsuu igranje sa svetom iz praistorije, a sve njihove sumnje se pokazuju više nego tačnim kada dođe do oluje, kada nestane st ruje, i kada se nađu u svetu iščezlom pre mnog'o miliona godina. Krajton je, verovatno, bio veoma srećan što nikakav "Komitet za zaštitu prava i ugleda dinosaurusa" nije mogao da se oglasi, јег su se neprijatnosti, nastale po objavljivanju "Raising Sun", utrostručile posle vesti da se u Holivudu po njemu snima film (Universal i Columbia/Tri Star pripadaju japanskim korporacijama).

"20-tih Century Тох" platio je milion dolara za autorska prava, a Krajton i njegov saradnik Majkl Bekis napisali su scenario oubistvuu zgradi japanske kompanije, koje iz političkih razloga treba rešiti brzo i čisto, što znači bezuplitanja japanskih službenika i funkcionera. Stvari, naravno, ni izđaleka nisu tako jednostavne, niti su dva istražitelja spremna đa odustanu (na jednom od njih je Krajton radio imajući Šona Konerija ipred očima, a drugi je, premdabeo, baziranna iskustvima cmog policajca). Smesta se digla velika buka, pale su optužbe za rasizam, a angažovani režiser Filip Kaufman ("Putukosmos", "Henri i Džun", "Nepodnošljiva lakoća postojanja"), poznat po težnji da bude filmski stvaralac evropskog tipa, potrudio se da scenario učini "politički ispravnijim". Time je autorskom paru Krajton/Bekis učinjeno isto ono što se desiloipolicajcimaizromana. Bekisje izjavio: "Uklanjanje politike iz "Izlazećeg Sunca" je isto što i uzeti "Z" i pretvoriti ga u "Grka Zorbu". A kakoje takođekomentarisano, datiprojekatKaufmanu j e kao dati Umbertu Eku da prepravi scenario za "Terminatora 3". Krajton i Bekis napuštajuprojekat, izborivši se prethodno đa budu navedeni kao koscenaristi, a Kaufmanje snimio što je moguće čistiju priču. Promenjenaje rasnapripadnost nekoliko aktera, od übica pa đo druge glavne uloge, koju je dobio cmi glumac u usponu. Krajton verovatno nikada ne bi pomislio na tako radikalno rešenje, jer bi ono otvorilo jedno još kontroverznijepolje - vrlo loše ođnose cme i azijske zajednice u SAD. Ni roman, a kamo li film, nisu protiv Japanaca, nego protiv njihovih poslovnih metoda. Oni ne kriju đa je za njih biznis - rat. Oboružan zavidnom stručnom bibliografijom, Krajton se osetio pozvanim da stupi u ekonomski rat na teritoriji SAD kao trubač koji daje znak za uzbunu. Za njega nisu krivi Japanci, nego vodeće američke instance. Zbog neopreznosti, uspavanosti, samouverenosti, neodgovomosti i izdajstva. Napadi će se sigumo nastaviti, baš kao i uspesi. Ali, čovek koji je svoju poslednju knjigu prodao "Warner"-u za 3,5 miliona dolara ne mora da brine o čemu će da piše. Može da piše o čemu hoće. lonako je malko suviše briljantan.

Boško Milin

116