Ritam

poslednjih раг godina. Jedini problem - to što oni sviraju nije rock muzika u onom starom smislu. IZGOREO NA SVETLU TELEVIZORA Ovo svetilište "post-rock'n'roll" generacije ustvari je prvi pravi veliki sastav koji više ne proizilazi iz istorije rock muzike niti je ona zanima. Sve što su Dino Јг. ikaduradili samo je prisećanje na to šta je ona nekad bila - šta su bili Husker Du, šta je bio Neil Young ili The Byrds (skrivene komponente njihovog zvuka). Tek od ove grupe nadalje postalo je moguće ono što su Jesus & Магу Chain sanjali 1955, a što je danas bezmalo j edini način da se uopšte bude u rock muzici - rock grupa isključivo na predlošku neke druge velike grupe (VelvetUnderground kod J&MC). S tim što su ovi momci pozajmljivali i upropaštavali po svom nahođenju šta god bi im palo napamet iz celokupne rock istorije - bitno da je efektno. Psihološki prelaz ka ponavljanju istorije госка, umesto pravljenja novih sadržaja dogodio se u tom trenutku, a Dinosaur Jr. bejahu prvi u S.AT). koji su toga postali više nego svesni. Uostalom tada su bili pravi klinci. I kao klinci su se igrali... . Tako je stvoren "post - rock'n'roll" kao rock'n'roll koji uspostavlja odnos prema rock muzici prošlosti. Beše to nešto sasvim novo i J. Mascis se svojom igračkom igrao sarezignacijom deteta koje zna da je igračka već oštećena, a da novu ne može da nabavi. Umesto otvorene pobune Sex Pistolsa, 1985. moglo se biti samo rezigniran, umesto cinizma došla je podsmešljivost iz svog ugla sobe, umesto udaraca svetu, nemoćan bes ponekad. NIKAD, USTVARI, NIJE BILO DOBRIH VREMENA Mascis, Murph i Lou su 1985. objavili album koji je značio mnogo više njima nego drugima i pesmu koja ihje dovela gde su sad - "Repulsion". U četiri minutaje sažet ceo sentiment- nemoć da se odagna bol i letargija koja sledi za tim. Himna za kraj osamdesetih - rečnik generacije bio je skovan idućim albumom koji ih je definitivno postavio na mesto u srcu svakog tinejdžera koji gleda svet oko sebe, razmišljajući o velikoj neizvesnosti koja sleđi. Hardcore, underground, punk ili rock, sve su to nevažne odrednice kad pričate o Dinosaur Jr. - za njih su to samo imena puteva ko-

jima se može nekud ići, načini da se nešto npropasti. Nema mnogo grupa koje su tako iz korena nipodaštavale svetinje rockmuzike i ceo biznis kako korporativni, tako i underground - crpeći iz svega toga poslednje sokove životnog, da bi napravili svoju, stvamo jedinstvenumuziku, koje se s lakoćom doživljava i nikada ne zaboravlja. Stvar je bila vrlo jednostavna - zaraznu melodiju koju su pozajmili od pop pesme, ingenioznošću J. Mascisa, Dino Jr. suu skoro svakoj pesmi zapleli u gitarsku buku, koja može preći u divljanje i povući vas u košmami kovitlac (legendama "Don't", sa "Bug"), ali koja se može do кгаја održati kao uspela vežba iz savršenosti pop muzike ("Freak Scene" sa "Bug" ili "Wagon" sa "Green Mind"). Gitarski pop rock mutant posut flekamabesmislenosti kog su stvorili, poslužio je kao mostpreko koga su krenuli čitavi konvoji krcati apatijom, neodlučnošću i zbunjenošću pred onim što se događa u životu, tim ključnim osećanjima za shvatanje današnjeg tinejdžerskog duha. Oni su pasivni u svemu jer im je teško da se odluče da se u bilo šta upuste, pošto tako malo stvari ima nekog smisla - u tom svetu J. Mascisovi poetski i kvazipoetski uzleti ispisivali su osećajnu istoriju tog vremena. Ovaj novi sentiment bio je zabeležen čak i u njegovim ranim radovima kao što je jedna od pesama njegovog