Ritam

U2

su danas začaureni u sopstvenom paralelnom svetu, čija je razlika f od našeg, jedino u obrazilji. Mi postojimo. Evropa postoji. Zooropa ne postoji. U 2 nepostoje. Zooropaje iskrivljeno stanje uma u kome, u stvari, svi postojimo i čija smo fenomenološka refleksija. "Zooropa je", objašnjavaju U 2, "mesto koje postoji samo u mašti, gde bismo želeli da odemo, gde ne bismo bili sigumi da jesmo!" Posmatrati karijemU2 sa pijedestala 1993. je zahvalo: ovi pretenciozni i drski Irci su prvi izbegli malj sopstvene slave i pribegli mitologizaciji samih sebe. Beatlesi su za malo uspeli u tome, Stonesi - nikada, Elvis - nikada. Fetiš slave usmeren ka publici u ovoj postmodemoj dekadi je cepajuće opasan. U 2 više nisu glomazna i otromboljena institucija, oni su sada legalizovana droga sa inekcijom adrenalinske vitalnosti za svakog ko oseća fatalističke i agonističke devedesete, U 2 su na ovom putu zadali smrtonosan udarac nostalgiji i memorabiliji, držeći ih na infuziji i upotrebljavajući ih po potrebi. Fanatično i koncizno su ostavljali svoju istrošenu staru, naboranu kožu poput zvečarki iz teksaških pustinja, svuda za sobom... Јег ima li sada smisla pevati "Sunday bloody sunday?" Seća li se neko, uopšte, te pesme? To nije Zooropa, svakako., IZBLEDELA SEĆANJA Maja 1980. izlazi debi-singl "11 o'clocktick tock" za momke iz Dablina. Krktika odmahuzima inicijativu guvemante mladihU2, proglašavajući ih spasiocima roka. To je početkom osamdesetih bilo itekako zahvalno biti. Iste gođine izlazi album "Воу". Čvrsta госк struktura, minimalistička Edgeova gitara čiji je zvuk nešto kasnije napravio revoluciju. Bonov herojski vokal i izdvojena ritam sekcija. “October” izlazi 1981. predstavljajući logično nadovezivanje na predhođni album i odraz autentične Irske, zalomljene kroz epiku i mitologiju. " War" iz 1983. etablira U 2 i u Americi. Kao krunu svog "dečačkog" perioda, populizacije bunta i besa i politički drske lirike, dolazi živi album "Under the blood red sky" (1985.). Gopspodin Steve Lillywhite, producent, već tada može biti bezobrazno ponosan za stvaranje zvuka najvećeg benda agonije XX stoleća. LIVE

AID, leta 1985. je odigrao najveću odskočnu dasku za U 2, od svih bendova koji su tamo nastupili. Verzija apokaliptične pesme "Bad" od ргеко 15 minuta, začaralaje kako ceo Wembley tako i ceo svet, preko satelitske televizije koju će šest godina kasnije U 2 uzeti kao ideju vodilju. Provokativno bavljenje američkim mitom ("4th ofjully", "Elvis Presley and America") počinje na prelomnom albumu "Unforgetable fire" (1984.) uz producentski fil tandema Brian Eno/Daniel Lanois. U 2 uzimaju eteričniji izraz. Mit dosezanja slobode, Ijudskih prava kulminira u "Pride (in the name of Iove),"MLK", tim direktnim posvetama Martin Luther Kingu. Za trenutak je tu i "Elvis" kome će se, opet, vratiti na famozan način nešto kasnije. Rockpostaje mainstream biznis. Bono, lice Amnesty intemationala - kroz časopis "Time" (1987) direktno optužuje bosansko rukovodstvo za držanje političkih zatvorenika, konkretno dr Nikole Novakovića. Sarajevu će se Bono vratiti opet nešto kasnije. Bizaran je način cirkulisanja isprepletanih krugova karijere ovog benda. JoshuaTree (1987) je oružje, vruće, znojavo, pulsirajuće. Emocije kipte. U 2 postaju metafora Amerike. Bezobzirni Irci čačkaju i iritiraju mit "zemlje koja je uništila autentičnu kulturu da bi izgradila nepostojeću istoriju" (Michael Stipe), stvarajući "najbolju" ploču osamdesetih. Prodaja je multimilionska, slava počinje da zaseca svom snagom. Himne poput "I still haven't found what im lookin for" ili"With or without you" daju identifikaciju celoj generaciji. "Joshua tree" je proglas, zavet, zalog, posveta sebi. "Rattle and hum" (1989) dolazi kao kruna ovog drugog perioda. U 2 su na vrhu. Imaju film, imaju knjigu, imaju dupli album, imaju turneju... Imaju svet koji gaze. Galantno. Imaju BB Kinga, imaju obradu McCartneya: "Helter Skelter". I još uvek je to Amerika, metafora svih nas. Još uvek je tu "Sunday bloody sinday" (Fuck the revolution), zmijske čizme, prljava i duga kosa, obeležje mita u sutonu. U 2 imaju pohotu i moć ("Desire") imaju i Ijubav ("When love comes to town", "All I want is you"). I tu tanku crvenu liniju ispred sebe, u koju već udaraju glavom. U 2 su postali veći i od samih sebe. I tu je kraj. Kraj dekade, kraj američkog mita, kraj karijere? Tama?

99