Ritam

vrlo dobitnakombinacija. Lakonsko tekstualno i glamurozno (do kempa?) muzičko izražavanje je nešto na šta ovdašnja scena tek treba da se navikne. Sjajna kolekcija pesama za različito doba dana i, naročito, noći. ♦ * * * 1/^

Bojan Žikić

ĐURA "Maštarije" kaseta (LVO) Posle šarmantnog kemp pothvata sredinom dezorijentisanih osamdesetih, “Heroji” sa Milutinom Petrovićem, Vladimir Đurić-Đura, kultna ftgura beogradskih subverzivnih medija se posle proračunatog bavljenja svojom strukom (dramaturg-dramski pisac) ponovo opredelio za muziku, izdvojivši iz "Heroja” visoki osećaj za ironičnu stilizaciju kiča. ”Maštarije”, ipak, nisu kič. Dapače, "Maštarije” su savršeni šansonjerski produkt na momente dosledan svetonazoru jednog Arsena Dedića. Muzički, Đura je dosledan atmosferi jednog Serža Genzborua, uzput na tragu omiljenih Penguin Caffe Orchestra, mada bi Đura, verovatno želeo da to najviše podseća baš na Brajana Ferija i njegove večne pesmice tipa ”Bette noire”. Đura usput koketira sa ezgotičnim kalipso ritmovima i bossanova poskočicama uz ovlaš opscene tekstove. U jednom trenutku se prepozna i herojski glas Jadranke Jovanović mada nas je Bajaga već navikao na ovakve trikove, što, opet nije slučajno jer je Momčilo Bajagić-Moca bio producent ploče ”Heroja”. Đurina kaseta ”Maštarije” je ipak, vanvremenski muzički zapis koji otkriva, na žalost vrlo skriven beogradski manirizam ka egzotici i fmoj erotici. Nešto što bi jako išlo uz predstavu "Trinidad”, ali sa njom nema baš mnogo veza. "Maštarije” imaju tu moć da od Topčiderske reke (inače najzagadenije u Jugoslaviji) stvori deltu Amazona, a od Košutnjačke šume račvasti drvored palmi punih kokosa. Ruski prizvuk u ponekim pesmama je pravoslavni šlagvort činjenici da Đura jeste (za ponekog) mitski lik Beograda i da je svestan toga. * * * \ /2

A.S Janković

OSLOBODIOCI kaseta (Take it or leave it) Oslobodioci su obrenovački momci koji zaista imaju smisla za humor. Ne samo zbog izvrsnih i nadasve duhovitih tekstova (ha,ha, op.ur.), već i zbog retko neujednačene karijere koja je mogla biti mnogo upečatljivija od potonjih rezultata. Prošle godine, ”Oslobodioci” su se zvali "Liberators” odmah posle pošto su se zvali "Oslobodioci”. Kao "Liberators” imali su izvrsnu kasetu ”N0 deal” i omiljen imidž večitih gubitnika. Pesme su bile nešto malo veselije, prepune intrigantne melodioznosti, negde na tragu ranih ”Replacements”. Danas je to više na tragu ”Therapy?” ako već mora sa nečim da se upoređuje, međutim, i Liberators koliko i Oslobodioci su ipak slučajno zatečeni baš na Punku. Ono što izdvaja ovu kasetu iz mora nezavisnih gitarsko orijentisanih bendova je britki ironičan humor tekstova uz ličnu recenzentovu smelu izjavu da je pesma ”Ne sviraj” naša najduhovitija pesma pet godina unazad. Ovi šumadijski desperadosi imaju dovoljno iskustva i pameti da spoznaju činjenicu

da je katkad preciznost važnija od nepostojećeg progresa. To znači da produkcija nije morala da se bavi poliranjem gitara, koje su moćne same po sebi, sa zapanjujućom energijom vrednom bar deset puta više pažnje nego što će ova kaseta ikad doživeti. Ovako, ”Oslobodioci” ostaju jedan u nizu ako ne i jedan od malobrojnih zaista rokenrol bendova bez primesa ili prefiksa tipa "garažni” (jer svaki gitarski rokenrol je garažnil), ne postpunk, postnoise, postotorinolaringološki. Jednostavno, kaseta Oslobodioca je argumentovana svojim postojanjem, bez ikakvih potreba za pridikama. * * *

Aleksandar S.Janković

ARNOLD LAYNE I ALHEMIJA LAND HO! kaseta (ITV MELOMARKET) Arnold Layne i alhemija su srećni vlasnici dva kasetna albuma, te pojednog sedmoinčnog i dvanaestoinčnog singla. U principu bi trebalo daje sramota (doduše koga?) ovako počinjati recenziju jednog domaćeg rokenrol izdanja, ali iako to ne bi trebalo tako da bude, oni su prilično autentični predstavnici muzičkog undergrounda u zemlji koja jeveć (nadajmo se) dala sve gitarske i palamudarske heroje. Drugim rečima, oni sviraju vrlo “popičnu” varijantu srpskog shvatanja artroka što znači da ovu kasetu treba kupiti, kajali se posle toga ili ne; najverovatnije će (nažalost) ostati raritet. Nema mnogo smisla činiti ni ono što je uobičajeno pri razmatranju drugog albuma nekog izvođača - porediti ga sa prvim, pošto ne verujem da bi mnogima to nešto značilo; ipak, za dostojne koji se sećaju albuma“ Znaci na mesecu”, Amold Layne i alhemija su na pristojan načinrešili problem “teškog” drugog albuma; implicitno, prvi je bio vrlo dobar. Drugi je, pak, tu negde izmedu “vrlodobar” i samo dobar, a takvom utisku najviše doprinosi onaj koji govori da se radi 0 albumusa manjkom materijala. Obično se daju primedbe sa obmutim značenjem,ali u ovom slučaju problem nije u kvalitetu materijala, već bukvalnou nesrazmeri između tzv. ozbiljnih numera i zahvata na relaciji džingl-studioterasa. Od ovih drugih je umesnije praviti veznike između “pravih” pesama, nego muzičke celine. Nakon dužeg vremena, “Land ho!” je ploča (tj.kaseta) za čije se autoremože reći da su posvećenici umetnosti skladanja pesama kao autonomnihmikrocelina u okviru objedinjujuće stmkture. “Ukradi nešto za mene”,“Ovo je pesma za nas”, naslovna i, naročito “Europejski sin” (nema nikakve veze sa Velvet Underground i Japan) su favoriti koji se izdvajaju koloritnom neobičnošću i uzbudljivošću, atmosferskim rasponom između raspusnosti i hladnokrvnosti, te ponajviše sugestivnošću. Tamnija strana projekta svoju egzistenciju duguje, pre svega, interpretaciji, koja je često preambiciozna, a poneki put isuviše šablonska,poput npr.gitare u “Izvan grada”, kao i nepotrebno pretencioznim tekstovima, koji deluju kao da su rađeni po Kerrovom “izumu” “muzikeza noge i tekstova za glavu”. Ako ništa drugo, ovo nije muzika za noge, pa sa te strane nema potrebe za vađenjem. Na sličnom mestu je i tačka spoticanja, inače prilično dobre, produkcije - kao da isuviše vuče na rešenja sa Rundekovog “Bolera”. Solidno, ali nedovoljno zaMagnum Opus -jošje arcana pred njima. ***do * * * * (srebrne zvezdice, naravno)

67