Ritam

Courtnev Love daje dopuštenja u ime svog preminulog muža i dalje. Ovaj put je dala načelnu saglasnost da P.E.T.A., organizacija za zaštitu životinja, koja se , između ostalog, bori protiv upotrebe pravog krzna u odevanju, upotrebi Njegov lik na svom novom propagadnom plakatu. Budući da je Cobain sam, za života, bio aktivan u ovoj organizaciji, ideja nije nikako neobična. Ali jeste tekst koji bi trebao da ide uz fotografiju Cobaina u bundi: "Krzno vam je potrebno koliko i rupa u glavi". Courtneyje, rekli smo. dala odobrenje za ovakvu poruku, dok je Krist Novoselić bio izuzetno rezervisan. Vajarka Randv Hubbaro rešila je da proda statuu uplakanog Kurta Cobaina u prirodnoj veličini koja je trebala da bude postavljena u njegovom rodnom mestu Aberdeenu, država Washington. Novoseliću se ova priča očito nimalo nije dopala, odnosno, kao se izrazio u pismu napisanom jednom nedeljnom listu; "njegov spomenik biće prilika da samozvane sudije koje mrze narkomanske propalice izndse javno sud o nekom koga nisu nikad poznavali, a za idolopoklonike, koji nisu nikad razumeli o čemu je Nirvana govorila - mesto hodočašća". Budući da je Cobain u par navrata iskazivao - najblaže rečeno - ambivalentna osećanja prema svom rodnom mestu i njegovim stanovnicima, teško da bi iko ko je njega lično poznavao mogao misli o naglo probuđenoj potrebi jednog sela da ima spomenik nekoj slavnoj ličnosti. Trač avgusta i septembra bio je da Courtnev Love i Evan Dando... pa, imaju vezu. Rasprave na tu temu potaknute su činjenicom da je prvi put posle Cobainove smrti g-đa Love rešila da se vrati na scenu usred koncerta Lemonheadsa u New Vorku, da su zajedno provodili vreme na Reading festivalu, da је Evan prvobitno bio neodređen na direktna pitanja novinara a da ne pričamo o onim fotografijama na kojima se Ijube, a sve to u krevetu, itd... Karakteristićna je Evanova izjava pošto je video te, bez njihove dozvole objavljene, fotografije iz nekog njujorškog hotela - a koje је, navodno, sobarica Linda našla bačene u korpi za otpatke: "Bio sam Kurtov prijatelj i ništa mu ne bih ni sad nažao uradio". Ko kaže da si mu nešto nažao uradio, Evane? U nizu neprimetnih smrti koje čine rock'n'roll, Kiristen Pfaff, basista grupe Hole (i povremeno, Janitor Joe), umrla je u junu, pod još ne sasvim razjašnjenim okolnostima. Da li treba reći da je Hole sastav СоигШеу Love. U nastavku prethodne vesti, pojavljuje se Brix Smith, nekada u The Fall i Adult Net, опа lepa i pametna eks-supruga Mark E. Smitha. U prvi mah je njeno ime pomenuto kao zamena za preminulu Pfaft, na mestu bas gitariste na sledećoj turneji Hole, na kojoj bi se promovisao njihov proletošnji (vrlo dobri, mada preterano nirvanasti) album "Live Through This". Srećom,

OASIS: DEFINITIVNO MOŽDA

Dve godine posle šoka i fenomena zvanog Suede, koji su upali u škripac sindroma zvanog The Smiths odmah na početku karijere, pojavljuje se legitimni naslednik za tron najboljeg britanskog pop bendajoš od, još od, oh, od "izumiranja dinosaurusa" rekli bi novinah. Pojavljuju se Oasis, koji danas izgledaju kao mesije, skoro isto kao i 1988 kada je ta ista engleska štampa proglasila Guya Chadwicka za mesiju. Seća li se iko House of Love? Niko! Ali, danas svi pričaju o Oasis. NME se pravda da njihov debi album svakako nije taj koji će za par godina značiti manje od ispušenog džointa Shauna Rydera. Oh, sećali se neko i Нарру Mondays? Da, toga se sećamo, kroz maglu. A grupe La's? Njih već пе. No, na tragu nečega što je u to doba začela grupa La's treba potražiti i Oasis. A to su Beatlesi. Ne samo muzički već i ideološki. "Definitely maybe" jeste briljantan album koji ipak zaslužuje hvalospeve britanske štampe, sve one silne devetke, petice, šta li već. "Definitely maybe" je album raspršenih gitara, čvrstog basa, prepoznatljivih i pevljivih melodija, punoće zvuka i vrlo tipičnog engleskog vokala. Oasis se na početku mega uspešne karijere već bave licem i naličjem svih mogućih problema života rokenrol zvezda... . Oasis su drski engleski pop bend koji je svoje mogućnosti znao oduvek, bez posustajanja ili nedostatka samouverenosti. To obožavaoci vole, drskost - biti zvezda. Ako pritom postoji i degutantno naklonjena štampa, onda je sve rečeno. Sa singlovima "Shakemaker" i "Live Forever" manevrisati po top listama, zbuniti protivnike, potisnuti Suede, nositi John Lennon majicu, imati samouveren izgled, biti jak frontman i voleti Beatlese. Zalim izdati album, odmah ga staviti uz "Never mind the Bollock" Sex Pistolsa I "Nevermind" Nirvane i proglasiti se najboljim engleskom bendom poslednjih X godina. OASIS su to uspeli i zbog toga ih treba ceniti., Uspeh i slava su primarni motiv, pesme i album-sekundarni. Živeli Oasis, spasitelji engleske pop muzike kojoj ne treba pomoći. A.S.J,

DINOSAUR JR: JOŠ JEDNA HRPA PESAMA

"Just another bunch of songs" reče prilično ne-rečiti J. Mascis kada je u pitanju njegovo novo čedo. Naravno, u pravu je. LP "VVithout a sound" (Warner Bros.) je u istoj meri poput prethodnog "Where you been", skup 11 briljantnih pesama, odlično napisanih, odlično odsviranih, otpevanih, isproduciranih... Čak i bolje nego na predhodniku. Međutim, "Where you been" je, objektivno, bio katarza na kojoj su se prelomili celokupni ideali generacije X, znači - fenomen. "Where you been", iz 1993., lucidno je označio momenat sakupljen iz kosmičke obezglavljenosti i nezainteresovanosti za svet koji se raspada pred očima dvadeset - četvorogodišnjaka. Ni nazad, ni napred, samo neprekinuti povratak kući, kao večiti ideal neispunjenih snova.

Na "Where you been" je ta emocija postala muzika, tačnije cepajuća gitara koja je u slučaju J Mascisa njegov sijamski brat blizanac. "Without a sound" je rezime sastavljen od realno snažnijih pesama, mnogo bližih Mascisovim aktuelnim muzičkim vizijama, Ovde nema onoga što je začelo "grunge"... . "Without a sound" Je ideal za "Where you been". Popravni ispit... i samodokazivanje najvećeg gitariste na svetu. Epitaf generaciji X sa istom svežinom i potencijalom koliko je "Where you been" bio neka vrsta prologa njenog sumraka. Jer, "Without a sound" je jedan od onih malobrojnih životnih albuma koga smo uvek imali u svojoj CD kolekciji na počasnom zaboravljenom mestu. "Without a sound" je radost zaborava, Jer sve ostaje isto kada je J Mascis u pitanju. Pravo pitanje je - da li mu još onoliko verujemo? Sada, trebalo bi najviše. Bez zvuka, molim, samo još malčice raspukle gitare i raspuklog glasa o nama samima. fI.S.J.

7