Ritam

SVETAC I/ILI GREŠNIK "Hello, I am JOHNNY CASH "

/ako,inmediasres,zapc)finjesvqjekoncerte Јоћппу Cash,pevač vefi od života i muzike, stavljajufi do znanja svojoj publid da je čovek hipertrofiranog individualiana, kome je izuzemo stalo do sopstvenog imena. Ime je, ipak, sve što imamo, zar ne? Miloš Komadina ima pesmu 'TO" koja govod o neuhvadjrvom fluiđu, spiritualnoj tvari,kcjaprožimasvewQ2Emaljskođajufimuljudskoznačenje.Johnny Cashpevao 'TOME'. nafin o vozovima, robijiima i radnkuna, pričauniverzalnu Ijudsku priču o' 'petoj suštim" postojanja. Cash to radi opušteno, bez pretenzija da vam u uši i mozak ugura svoju istinu kao konačnu. On sugestivnim baritonom peva pesmu, priča priču, staloženo i bez frke, tako da je "shišaču' 1 jasno da taj čovekzna tajnu. DobripoznavaodCashovogživotamisledaje onpostaosvestansvetihtajnidok jekaodvanaestogodSnjakgledaoumiranjesvogstarijegbrataJatkaislušaoiijegos/ poslednji, religiozni hahidnadjama ispunj en, razgovor sa majkom. Reka, lepi grad i anđeoski hor koje je Jack Cash video i čuo u trenudma umiranja, zauvek su uverilenjegovog mlađeg brata Јоћппуја đaiza stvamog i trošnog, postoji važno i nevidljivo, što prolaznom daje smisao. Otuda, fini se, Gashov talenat da svojom interpretadjom i najbanalnijem sadržaju da snagu i uverljivosL Iskrenost, autentičnost i neposrednost Cashcvog talenta mogla se porediti sa onom koju poseđuju veliki amerifid ghimd. John Whyne Ш Robert Mitehum na primer, u čgoj igri ne možete da razaznate šta je gluma, šta je iskustvo, a šta mit Prošbgodišnji album "American Reoordings’'zaßickßubinovukuću American, remek-deloje jednostavnosti i fistote. Gitarom i glasom,uzpomoć 13 saukusom odabranih pesama, Јоћппу Cash je, na sebi svojstven način, isatao dramatičnu fresku na kojoj se tihe rezignadje i religiozna prosvetljenja susreću na fonu neobičnih sudbina klasičnih Cashorih junaka. Jednostavnim zvukom i svedenom prođukdjom svpje nove ploče Јоћппу Cash je izrazio prezir prema preprođuciranom i pretencioznom rocku današnjice. Paradoksalno je da naplofi "American Recorđmgs" ima više žestokog rocka nego na svim pločama koje su naptrlitanerockzvezdekoje nas giedtpr sanaslcroih strana rodc magazinaizdaleu 199. godim. Rock’ n’roll nisu buka, scensld manirizam, MTV spotovi, glamur i sjaj. Rock’n’roll je Svotna filozofija, mit i religija опЉ koji se nisu prilagodili i koji, vođenikoznakakvimživotnimsilama,prožrvljavajusvoj indiviđualizamnausamIjenim aven|ama velegrada. Slušajufi potresnu "Drive On", pesmu tragične lepote o vijetnamskom veteranu i njegovim problemima posle povratka iz rata, morate se zapitati kako jedan uspešan čcvek, na ivid starosti, okružen dugačkim limuzinama i velikim kućama, može da napiše desperadosJd lament takve snage. Refren tepesroe: ''Drive On, ildcxvtWL'an nothin’"cf)iU)rniziia rezign:iciju i dostcjanstvo svih gubitnikaovog sveta. Na sličnopitanje novinaraßarrya Hannaheu SPIN-u Cash odgovara; Tmam pamčenje i veliku maštu". Ovom potpisniku, sklonom da traž onostrano i nadnaravno u običnom, takav se odgovor fini nedostatnim. Mislim, nairoe, da Cashove pesme, baš kao i Dylanove, Youngove, Parosonscve Ш Haggardove, nisu samo lepi napevi i produkti talentovanih muziara. 1b su, übeden sam eleroenti jednog novog mita nastalog potrebom da se akumulirana iskustvaurbanog življenja i neprilagođljtvog indiviđualizma transponuju na nivo veče apstrakdje. Velilo rock autori, Јоћппу Cash je jedan od njih, imaju potpuno originalm pogled na čoveka i njegovu avanturu. Onaj ko uqie da odredi tačne koorđmate rockerskog svetonazora saznaće tajnu te muzike i pronafi odgovor na mnoge zapitnosti u vezi rock’n’rolla. U pesmama Leonarda Cohena ("Bird On AWire"), Loudona Wanwrighta 111 ("The Man Who Couldn’t Сгу”), Nicka Lowea ("The Beast In Me”), Toma Waitsa ("Down There Ву Train"), starog sadruga Krisa Kristoffersona ("Why Me Lord"), pa čak i mlađanog Glenna Danziga ('Thirteen"), Cash je pronašao elemente svojih tajni i zrnca svojih istina tako da sve to savršeno funkcioniše na albumu "American Recordings" čineći ga izdavačkim poduhvatom sezone. Prošlogodišnji album Јоћппуја Casha više je od obične ploče: to je velika, trinaest pesama duga, saga o tajnom životu i konačnim stvarima onih koji su odabrali da žive na divljoj strani. To je đivlja istina, manirom autentičnog odmetnika, pljunuta u lice biseksualnim rock zvezđama današnjice. Činjenice iz biografije Јоћппуја Casha, koje svedoče o neverovatnim životnira iskustvima, mogu pokazati napravacu kojem treba tražiti ishodište tog čudesnog talenta.

Јоћппу Cash, kasnije u životu poznat kao "Čovek u crnom" zbog preferiranja odeće crne boje ; rođen je 26. februara 1932. godine nafarmi blizu Kingslanda u Arkanzasu. Socioekonomski status njegove porodice (roditelji su mu bili ono što se na našem selu zove napoličari) i porođične tragedije, o kojima smo nešto već rekli, odredili su detinjstvo Јоћппуја Casha. Ma koliko to patetično zvučalo, muzika i religij a su bile j edine stvari oslobođene svakođnevne muke preživljavanja. Može se pretpostaviti da su zato one i našle put do najvećih dubina Johnnyjeve duše i postale mu tako važne u životu. Jula 1950. godine Јоћппу Cash potpisuje četvorogodišnj i ugovor sa vazduhoplovstvom SAD i četiri naredne godine provodi u Nemačkoj kao vojnik. Tu je i naučio da svira gilaru i prvi put javno nastupao kao pevač na vojničkim zabavama. Posle isteka ugovora sa vojskom 1954. godine odlazi u Memfis. Rađeđ razne poslove upoznaje gitaristu Luthera Perkinsa i basistu Marshalla Granta. Juna 1955. godine odlaze na attdidju u Sun studio kod Sama Phillipsa. Sviraju Cashovu numeru "Неу, Porter". Phillips jebio oduševijen. Јоћгшу Cash iste nođ komponuje "Qy, Сгу, Qy” i singl sa ove đve numere vrlo brzo postaje hit prodavši se u tiražu od 100.000 primeraka. Kao izvođači bili su potpisani Јоћппу Cash And the Tennessee Two. Usledio je nizvelikih hitova tokom 1955. i 1956. kao što su pesme "Fblsom Prison Bhtes I ', T WalkThe Line", 'There Yo u Go". Jedne noći, decembra 1955. godine, Johnny Cash je zajedno sa svojim Sun kolegama Elvisom Presleyem i Carlom Pbrkinsom nastupaou gradu Shreveport u LuizijanL Odušcvijcnje sa kcjim je publika primila njihcv nastup bilo je prcsudno za Cashovu odluku da se đefinitivno posveti muzičkoj karijeri. Ђко je započela jedna od najvećih biografija u šou biznisu. Tokom 60-tih Јоћппу Cash se mučnoprobijao između Scili i Haribdi sopstvenog života. Uz pomoć pilula i alkohola pokušavao je da premosti provaiije koje su se otvarale u njemu. Neki njegovi biografi kažu da ga je spasilaljubavprema June Carter kojase tih godinarazbuktalaibilakrunisana brakom. Nisko je padao Cash tih dana. Bivao po zatvorima, ležao po bolnicama. Međutim, i sa dušom u nosu /kažu đa je u danima najveće zavisnosti imao oko pedesetak kilograma / Cash je snimao tokom 60-tih sjajne, reklo bi se, konceptualne albume koji su bili uspešni i komercijalno i artistički. "Ride This Train" je bio posvećen vozovima jednoj od najznačajnijih tema Cashove muzike., "Blood, Sweat And Tears" radnicima, "Bitter Tears" remek-delo sastavljeno od pesama Petera La Fargea, zlehudoj sudbini američkih inđijanaca, "Ballads Of TrueWest" legendama i mitovima Ijudi sa granice. Razni socijalni slojevi su se prepožnavali u muzici Јоћппуја Casha. On je 1968. godine bio jedini čovek u Americi kako kaže John Mort hland, koga su među svoje bliske prijatelje übrajali i Richard Nbcon, tada aktuelni predsednik SAD, i Bob Dylan, bard jednog novog sveta. Te godine Јоћппу Cash snima jedan od ključnih albuma svoje karijere "At Folsom Prison", u istoimenom zatvoru. Opasna i probirljiva publika sastavljena od štićenika te institucije, Ijudi spremnih i sposobnih za sve, prepoznala je u Cashu čoveka koji zna đosta o nasilju, beznađu, dosadi i patnji. Ta ploča je možda i najveći trijumf koji je jedan muzičar mogao da doživi. Na strašnom mestu zapaliti vatru umetnosti i njome osvetliti mrakoveu dušama osuđenika, ali iukazati na izlazi spasenje, mogao je samo Johnny Cash. Opasni momci iz zatvora Folsom su osetili da "Čovek u crnom sa bolom na licu" ne peva za njih iz karijerističkih razloga, već zato što u njima prepoznaje sabraću koju je susretao u trenucima sopstvenih sunovrata. Uovom trenutkunajvećegličnogiizvođačkogtrijumfaJohnnyjaCashaželimda završim ovaj tekst porukom: "Shršajte Јоћппуја Casha jer je to dobro za vas". "čoveku cmom"kqji se nikada ne smeje i Sje lice izražava dubok bol i još đublju patnju, poseduje veštinu da vas svojim baritonom hipnotiše. Dok slušate Јоћппуja Casha čini vam se da ste se susreli sa mudraoem koji vas tazume i prihvata.

Žikica Simić