Ritam

recenzije FILM

MRTVA MAJKA (La Madre muerta) Španija, 1993. reditelj: Juanma Bajo Ulloa uloge; Кагта Elejaide, llio, Ana Avarez, Silvia Marso Postfrankistička ега đonela je sa sobom nagln liberalizacijn španskog društva i od njihove kinematografije, napravila zahvaljujući stalnoj polemid sa katoličanstvom, jednu od najvećih, najzanimljivijih i najkonzistentnijih kinematografijau ovom trenutku. Ufilmu "Mrtvaшајka" Uljoa tretira muškarca u sistemu raspadnutog, ili pogrešno proćitanog katoličanstva u odnosu na osnovnepostavke hrišćanstva. Problem lodra na kult Device Marije koji hara katoličkim svetom i potpuno potiskuje prvobitnu ideju Hrista. Ispostavlja se da pocetak leži na kraju problema kao u zatvorenom krugu idaubitimajku (ćitaj Devicu Mariju) znači istovremeno i rešiti se najvećeg bremena i navući na sebe gnev najtežeg greha. Banalne dramaturške kopče i preterano bizaran rediteljski postupak u tretmanu jedne samepo sebi bizarne teme, zanimljivu ideju spuštaju na nivo čije se tumačenje obesmišljava vizurom samog ređitelja, iako je sam postupak na momente zanimljiv i upečatljivo iznijansiran. 00 лх. ČAROBNI APRIL (Enchanted April) Velika Britanija, 1993. reditelj: Mike Newell igraju: Miranda Richardson, Josie Lawrence, Polly VValker, Јоап Plowright Četiri žene odlaze iz sumornog Londona u zakupljenu vilu na italijanskoj obali u želji da se odmore od propalih brakova i dosade, i da ponovo pronađju mir i sreću. Zaplet se gradi na elementima komedije zabune koja proizvodi samo Englezima svojstven humor. Sofistidranost se, medjutim, ovde zadržava na površini, buđući đa "Carobni april” ne pretenđuje da donese sobom neko dublje značenje. 00 4X. U ZAO ČAS (Fell Time) BАД 1994. reditelj: Paul VVarner igraju: Mickey Rourke, Stephen Baldwin, Sheryl Lee, Jason London Jednostavna i relativno kamerno postavljena i izvedenapripovest, namernouronjenau arhetipski nostalgične 50-te, \brnerovo delo je još jedan u nizu radova iz iste idejne škole koje pokušava da se pozabavi opsesivnim fenomenom savremene dvilizacije - nasiljem. lako ikonografija, atmosfera pa i tempo filma nedvosmisleno upućuju na njegovo narionalno i produkciono poreklo, narativna konstrukcij a satkana mahom

Novozelandjanin Peter Jackson se već svqimprvim niskobudžetnim fiimom "Bad TSste" npisao mećju knllne ređiteije "organskogborora". Jadsooov &tvrti film "Nebeska stvorenja" predstavlja prekretnicu u njegovoj karijeri. Prvi put ovaj trideset &tvorogodišnji redkelj pravi visokobudžetni film koji nema mnogo veze sa žanrom "organskog horora" osimkada jeupitanju, ne samo intelektualno već i bukvalno, fizičko doživijavanje filmskih slika, Hje konzumiranje ostavlja osećaj mućnine. Ostvarenje "Nebeskastvorenja" jedan je od dokaza da filindta-umetnost niuzvelike napore autora ne može da dostigne sve bizamosti koje realan život nosi sobom. Dobitnik "Srebmog lava" na prošiogodišnjem Venedjanskom festifalu, bavi se istinitim dogadjajem kcji je potresao novozelandskujavnost sredincsnpedesetOL Dve adolescetkinje, razlifitog socijalnog statusa, pofinju intenzivno da se druže, sablažnjući konzervativnu sredinu. Sklone sanjarenju, kao i vefina njihovih vršnj aka, vremenom brSu granice izmedju stvamogiimaginamogusvgimglavama. Postepenonjihovoponašanjepostaje patdosko i ne dozvdjavaim da se vrate u normalno stanje. Pofinju život u scpstvenom spiritualnomuniverzuniu, mitskoj kraljevini

NEBESKA STVORENJA

(Heavenly Creatures) Novi Zeland 1994. distributer: First Production reditelj: Peter Jackson igraju: Melanie Lynskey, Kate LVinslet, Sarah Peirse

"Borovnijfkoji su izgrađile nz pomoć izražene maštcwtosti i бпј enice da ne mogu jedna bez druge. Svoju пепогшакш, iatentno homoscteualnu vezu, pokušavaju da zadtže i po cenu gotcvo ritualnog übistva majke jedne od njflu Peter Jacfaon je pokulao da dahumanijuiverodostcjngu shkucrogpotrEsnogdogađjaja On ne cpravdava, već samo razume svoje junakinje i njihovo hiđflo koje uspešno odslikava aktiv Dom kameran i zastašujufim ritman ffltna. U želji da i publika oseti makarizmcerazumevanjaza junakinje "Nebeskih stvorenja", Jackson pušta gleđaoca da stekne simpatije prema ovimnetipičnim tinqdžerkama. Igrajufi opasnu igru, onnam dozvoljavai da zavirim o u "Borovniju" intimni, imaginaran svet kcji postcji samo izmedju PoKne i DžfflijeL Tek tu, prvi put naznačuje njfltovo ккШо, kasno za sve koji su se prepustili fihnu. Zbog toga soena brutalnog übistva izazivašck,zbunjenost,čakiosećq'sau&aiStva.Kada se sve završi, kod gledaoca ipak ostaje ono zmce razumevanja,kqjesigumonebipostojalodajepriču o slučaju Parket-Hulm saznao iz ncvinskog fianka. 0000

Milica Žebeljan

KARLITOV PUT (Carlito’s Way) SАД 1993. distribucija: First Production reditelj: Brian De Palma igraju: А1 Pacino, Sean Penn, Penelope Ann Milier, Luis Guzman, James Rebhorn Najdosiedniji i najbolji reintetpretator Htchoockove filmske zacstavštine, BrianDe Palma je svojim filmskim opusom jasn o pokazao da ga pored I Ikch cockcvog sveta opsesivTK) zanim a i svet krim inalaca Pored naj ncvijeg filma De Palma se gangsterskim inkamiranjem, na neposredan naiSn, bavio i u filmu "Skarfejs”, komediji 'PametnjakovkS", i na posredan пабп preko Nesovih pajkana u "Nesalomivima". Onid bi гекН da je ove filmcvesnimao kako bi popravio bankovni račun. I ako nemam ništaprotiv suštine ove teze, lično smatram da je u svojim gangsterskim filmovima De Palma gradio samostalno-autotsku Hčnost najintrigantnijeg političkog reditelja u Hollywođu. Za razliku od prethođno navedenih, starijih filmcva u kojima je najvažnije ono što se dešava njegovim junarima,u "Kariitovom putu"DePalmini interesovanje se menjaili okreče ka onomeštaseunjimadešava. Dakle De Palmu sada zanima ne svet oko čoveka, nego svet u čoveku. Priča je romantično-pedagoški portrct übioe i bivšeg kralja kokaina, Portorikanca Karlita (А1 Parino). Ceo film ispričan je indirektnom naradjom od strane glaVnog junaka koji smrtnopogodjenporinje da se priseća vremenakoje je prethodilo i inidralo njegov tragičan кгај. Ovakvo narativno rešenje, sam žanr i epski (zbog vrcmenakoje obrađjuje) oreol filma, opravdano nam pozivaju u sećanje Leoneovu mitsku sagu 'Bilo jeđnomu Amerid'. S druge strane, svojevrsno povlačenje crte ili rezime, Paćinovog gangsterskog staža, iz filmova F.F. Coppole i samog De Palme ('Karlitov put" se može posmatrati i kao svojevrstni appendix "Skarfejsa"), podsećaju nas na još jedno klasično remek-delo filmske umetnosti - "Posleldnji hitac" Dona Siegela Ali, za razliku od pravog pripovedača kakav je bio Leone, De Palma nikađa nije previše mario za vodjenje priče u svojim filmovima, a za razliku od Siegela koji je u svome filmu imao najharizmatičnijeg filmskog kauboja, Johna Waynea, De Palma ima osrednjeg filmskog gangstera Paćina Na taj način ovaj De Palminpokušajpravljenjakaraktemogfilmabeznjegovog osnovnog konstruktivnog dela, čvrsto vodjcnc priče, i sa nedovoljno uverljivim akterom moraoje rezultirati polovičnim uspehom. Pored, napočctku teksta navedcnih političkih konotadja, film je najboljiu onim đelovima, saspens scenama i sekvencama, u kojima De Palma na odličan i njemu svojstven način produžava, skraćuje i žestoko dramatizuje filmsko vreme. Najbolji primeri za to su scena obračuna u bilijarskoj sali i završna sekvenca potere za Karlitom. 000

Goran M\jailovU