Rodoljubive pesme

Пренути свешћу устали смело

Да збаце ропство и туђински иго, Слобода Дома њино је дело:

И Орао Бели врх њих се диго!

Опет их мајка на груд привила

Да љубављу жарком згреје јунаке, Ах, мајка драга, Домаја мила,

Свој тројици справља дивне конаке!

ПЕТРУ МРКОЊИЋУ.

(МЕСТО ВЕНЦА + 16-УШ. 1921.)

Потомче славног нашега Вожда, Што први зажди лучу Слободе, Велики Краљу, јуначког рода,

Зар и Ти усну, у вечност оде2!

Изгнанство кад си допао био,

У туђој земљи склониште стек'о За родном грудом сузе си лио Изван Србије, тамо далеко...

У Босни кад но процвили раја, Столетно. што је притисло бреме, Коб витез Ти си, из туђег краја, У помоћ хито њојзи то. време.

Србија престо Теби је дала, За којим никад жудео ииси, Слобода рода Тебе је звала: Ловоре Славе: убрао. Ти си!