RTV Teorija i praksa

Radomir Smiljanić

NAGOVEŠTAJI NEMAČKE RTV

Traganje za inovacijom radio-programa i naslućivanje ozbiljne krize televizije, pitanja razmatrana i na međunarođnom simpozijumu »Radio i televizija osamdesetih godina«, u Beogradu, krajem novembra ptošle godine, teme su mnogih publikadja u svetu koje se bave komunikacijama. Ovog puta dajemo rezime tekstova iz poznatog međunarodnog časopisa za pitanja radija i televizije »Televizija i obrazovanje« (»Fernsehen und Bildung«), koji izlazi tromesečno u Minhenu. U njemu se nalaze interesantni radovi, od kojih se neki odnose neposredno na pitanja ljudske egzistencije i fenomena televizije, dok tekstovi posvećeni radiju obraduju problem trećih programa nemačkog radija, a i jedni i drugi uklapaju se u opšte tendencije razvoja ovih medija. Televizija i budućnost U tekstu pod naslovom »Naš će se život promeniti šta očekujemo od televizijskog programa« autor Helmut Oeler polazi, kako sarti kaže, ne od televizije veé od života, jer je život, tvrdi on, zanimljiviji i od najzanimljivije televizije, iako izgleda da je televizija postala ono najzanimljivije u životu đanašnjeg čoveka. U razmatranju fenomena televizije, u sklopu ostalih masovnih medija i njihove prisutnosti i ■— kako autor definiše sve vece agresivnosti u oblikovanju ljudske svakidašnjice, od televizije bì trebalo očekivati da doprinosi »ljudskijem« životu a da ne postaje vrednost koja je sama sebi cilj. Oeler navodi redi književnika Rolfa Hohnuta: »Covek

se u svojoj osnovi ne menja. Epoha koja to tvrdi shvata sebe isuviše ozbiljno«. Ovo shvatanje dovodi u vezu sa funkcijom televizije. Ove Hohnutove konstatadje svakako bi morale da produ kroz mnoge provere i teško da bi ih uvek izdrzale. Hohnut smatra da se čovekovo biće kroz istoriju ne menja, kao ni njegova individualnost i osnovne potrebe i ciljevi, međutim, život se na izvestan način ipak menja, naročito u spoljnim manifestacijama, u čiji okvir ulazi i televizija. Zato svetu koji se menja mora da odgovara i televizijski program, koji je takode u stalnoj promeni, jer bi, u suprotnom, bio potpuno pogrešno zasnovan. Niko, tvrdi Oder, nije u mogućnosti da sagleda obim i sve znake takve promene. Možemo li ipak da naznačimo te promene? Oeler smatra da je to moguće, jer sodološki, psihološki i u oblasti kulture živimo u jednom svetu podložnom stalnim promenama. On pretpostavlja da televizija neée modi uvek mondenski da se okreée buduénosti. Savremeno istorijsko slepilo, po njegovom mišljenju, zasad je nauêno jedva objašnjeno. Razmatrajud dalje budućnost televizije, shodno promenama života, Helmut Oeler predvida znatan porast životnog standarda do 1985. godine u zapadnonemačkom društvu, za око 50%, kao i smanjenje seđmičnog radnog vremena na trideset osam časova. On takođe predviđa smanjenje slobodnih profesija za око 10% i adekvatan porast stalno zaposlenih. Porast slobodnog vremena uopšte posebno će iziskivati saobražavanje

140