RTV Teorija i praksa

radio-televizijskog programa u kvantitativnom i kvalitativnom pogledu. Dejstvo televizije na OMLADINU U istom časopisu »Televizijâ i obrazovanje« objavljen je prilog dr-a Herberta Hohenmesera »Omladina i masovni medij«. To je ujedno i recenzija njegovog predavanja održanog u Kelnu za vreme Sociološke nedelje, 1974. godine. Dr Herbert Hohenmeser polazi od pretpostavke da tehnika i tehnicizam, a time i televizijâ, kao i ostali masovni mediji, mogu omladinu dovesti u položaj uske zavisnosti i izvršiti nad njom neželjenu manipulaciju, čak je mogu dovesti do psihičkog i fizičkog kraha, tako da ona neée vise biti u stanju da samostalno nade put u život i način odnosa prema životu. Ukazujući na ovo, pisac teksta predviđa da će televizijâ u tolikoj meri übiti onaj pošteni duh protesta mlade generacije protiv zloupotrebe kapitalistički usmerene tehnike masovnih medija da će nestati svaki vid klasne svesti. Ovakvo razmatranje uticaja masovnih medija, smatra autor teksta, nije nikakva novina. Ono polazi od poznate činjenice da je čovek, a posebno mlad čovek, apsolutno podložan manipulisanju, a da tehnika upravo ove vrste (radio-televizijske) utire put manipulaciji. U okvim ove alternative stalno se ističe da će tehnika do te mere napredovati i prodreti u sve domene života i delatnosti čoveka, da će se razviti ujednu vladajucu silu u svetu, tako da će sutra tehnokratija postati jedini vladajući oblik, koji ée zapretiti da uguši svaki vid do sada ostvarene slobode. Zahtevi TELEVIZIJSKE publike Dok se u prethodnim tekstovima nazire slutnja da ée moé televizije ugroziti intelektualnu slobodu publike,

da će sudbonosno liticati na svest mladih Ijudi, dotle, u istom dvobroju minhenskog časopisa, oni koji se bave televizijom, proizvodnjom njenih programa,, strepe od stagnacije interesovanja* publike ,i gubljenja primata televizije u oblasti preokupacija savremenog čoveka. Donosimo recenziju referata dra Riharda Dila, podnetog na konferenciji evropskih direkt ora radio-televizijskih kompanija održanoj u Bad Godesbergu Dr Dil polazi od odnosa televizijskih stvaralaca i publike šezdesetih godina, u vreme kada je, kako on kaže, vladao opšti entuzijazam i euforija i jednih i dmgih. Tada je postojalo pravo oduševljenje za sve sto se dobijalo preko malog ekrana. Kritika je bila blagonaklona a publika zahvalna i za ono najmanje sto joj je televizijâ mogia pružiti. Sada se, međutim, po njegovom mišljenju, vset о izmenilo. Vise nema ogromnog oduševljenja gledališta. Kod publike se oseća lagana prezasićenost teievizijom. Nagoveštava se sve ozbiljnija kriza programa, kfiza gledališta, kriza ideja. Predviđa se i ozbiljna ' kriza finansijskih sredstava. Prema ovim slutnjama dr Dii predvida, bez okolišenja, da će krajem ove decenije na televiziji dodi do stagnacije okoštavanja, što će neminovno provocirati sveopštu odbojnost i prezasićenost u odnosu na ono sto će se na programu emitovati. Dr Dii predočava sliku budućnosti moćnih sredstava informacija onako kako je moderni sociolozi predvidaju kao eksploziju i hiperprodukciju informacija. On navodi izveštaj švedskog Instituta za istraživanje budućnosti koji о radiju i televiziji govori kao о »sredstvima za buku i zagl ušivanje« — vizuelnom i akustičnom zagađivanju sredine. Dejstvo i uticaj programa radija, televizije i ostalih masoynih medija izrazito će opasti. U Švedskoj se dogada i danas da 30% gradana u najgledanije vreme i tokom najpopularnijih programa ne sede

141