RTV Teorija i praksa
je ta ofanziva usmerena prema gradovima i selima, grebenima i čukama sa arapskim imenima, sa arapskim stanovništvom i sa arapskim medunarodno-pravnim statusom, koji je nasiljem od juna 1967. samo privremeno otet od zemlje-matice i potčinjen okupaciji. Ma koliko se izraelski radio mnogo slušao i u oktobru 1973. među arapskim stanovništvom (iz razloga i motiva о kojima éemo kasnije nešto reći), njegov efekt u pravcu demobilizacije protivnika bio je sasvim nesrazmeran uloženom naporu. A sam taj napor polazio je od zamene osnovne teze. Umesto najelementarnijeg pitanja propagande prema neprijatelju: »Za sta se, u stvari, borite?« izraelski radio poručivao je arapskoj javnosti na hiljadu načina: »Mi sa vama dobro postupamo, nema ustanaka na »administriranim« teritorijama; pod izraelskom upravom ima i više zaposlenja, i više zrade, i bolje zdravstvene zaštite nego ranije; megalomanija arapskih lidera, a ne postojanje Izraela, koče brzi razvoj i onemogućavaju bolji život arapskih masa«. U poređenju sa ovom isforsiranom zamenom bazične teze, arapska propaganda prema Izraelu imala je krunski argument: »Želimo samo da vratimo svoje tie i svoju braću u krilo domovine. Na silu imamo pravo da odgovorimo silom. Sa nama je ne samo istorijska pravda, već i međunarodno pravo izraženo odlukama Ujedinjenih nacija, koje mi prihvatamo, a vaša, osvajački nastrojena vlada odbacuje, nanoseći neprocenjive gubitke i štete sopstvenom narodu i dovodeći u pitanje sam opstanak jevrejske države na Bliskom istoku^. Na trećem strategijsko-propagandnom pravcu —, u borbi za privlačenje svetske javnosti i za jačanje mostrane podrške sopstvenom frontu izraelski radio spretno je izvlačio u prvi plan svojih emisija one arapske izjave, proglase ili uvodnike u kojima se kao cilj sirijsko-egipatske ofanzive nije isticalo samo vraéanje teritorija okupiranih 1967. veé se taj zadatak tretirao kao stepenica ka likvidaciji zasebne jevrejske države na tlu Palestine. Osetivši da se razumevanje velike većine clanica UN i svetske javnosti za pravednu arapsku borbu zaustavlja upravo na toj dilemi da li se borba vodi za oslobođenje okupiranih teritorija, ili za uništenje Izraela arapski radio je nastojao da u emisijama za mostrane slušaoce izbegava i prećutkuje tu dilemu (Radio Damask) ili da na nju odgovara u duhu odluka UN, pozivajuéi se pre svega na izraelsko odbijanje rezolucije Saveta bezbednosti broj 242. od 22. 11. 1967. (Radio Kairo i Radio Aman). Uticaj libijsko-iračke teze о
47