RTV Teorija i praksa

način da se vratimo u onu etapu koju je makro-televizija prerano napustila. To znači postaviti pitanje države-nacije koja je sputana novim komunikativnim strukturama; otuda otpori, blokade, spremnost na represije, u svakom slučaju podozrenje. Umesto da funkcioniše po principu homeostaze syojstvenu makro-televiziji, mezo-televizija se konstituisala prema kibemetičkom sistema koji, rasprostranjen zavisno od kraja, favorizuje mnoge različite i spontane akcije. Umesto dà teži difuziji ukorenjene kulture, makar to bilo u ime demokratije, ona podstiče poštovanje razlika i priprema • ono sto se sve više i više zaboravlja u našoj civilizaciji susrete sa bližnjim. Ona se trudi da svima obezbedi pravo govora koje se danas izjednaéava sa pravom egzistencije. U jednom društvu koje akumulira sve vise informacija na štetu komunikacije, razmena reci je garancìja identiteta. A za tim identitetom Ijudska bica imaju najviše potrebe. MIKRO-TELEVIZIJA Sto se mikro-televizije tiče, može se redi da, zahvaljujuéi lakoj i relativno jevtinoj oprerai, ona praktično pruža svakom mogućnost da napravi emisiju i da je prikaže. Njen osnovni interes je, dakle, da pruži, ne samo nove forme procesu obrazovanja, demokratizacije, stalnog nsavršavanja i čak informacije, veé i da postavi pitanje kreatimosti kao vrednosti prema kojoj kultura prestaje da bude nešto što čovek stiče da bi to postalo radnja u kojoj on učestvuje, radnja koju on kreira. Nema više veze između odašiljača i prijemnika, nema ni »posrednika«. Ovde se radi о onima kojejazovem »interoperatorima«. U onoj meri u kojoj realnost, makar da je sveta, ne postoji van procesa komunikacije, veé samo u zajedničkim tehnikama koje nameću društveni određeni politički i ekonomski oblici, о kojima se najmanje može reći da su neprikosnoveni veé uvek društveni, čovek shvata da video-aparat, s obzirom na činjenicu da ga svako može imati, prekida uspostavljene sheme i može da uspostavi sasvim nove strukture. Та moguénost prekida i inovacije predstavlja jedan toliko nov fenomen da fabrikanti video-aparata, Japanci, Amerikanci i Evropljani, nastavljaju da zasnivaju svoje reklamne kampanje iskljuéivo na kvalitetu reprodukcije masovnog medija, iako su izneli na tržište najrevolucionarniji aparat koji postoji. Kada video bude usavršen, operator će stvarno moći da dekolonizira komunikaciju koja sada postoji, da izvrši fundamentalna preuredenja establishment-a

65