RTV Teorija i praksa

Dr

Miroslav Savićević

PROSTORI STVARALAŠTVA

U brojnim susretima sa televizijom još je uvek dosta kretanja u krugu pomodnih teorija, bilo da se zalazi u ne retku opčinjenost modi televizije, bilo da se vide njena ograničenja. Najčešći rezultat tih kretanja su pesimistički zaključci о ishodima delovanja televizije, posebno kada je u pitanju čovek i sudbina Ijudskosti. Nekako istovremeno, i u krugu tih kretanja i van njega, nalazimo se i pred drug m vidom obuzetosti televizijom, no sad već pretežno prirodom sredstva: u taj, prevashodno tehnički prostor, zatvara se i umetničko delo, koje se, ipak, mora ispoljiti kroz sasvim određen čin stvaranja, koji koristi i sredstvo, sii sâmo sredstvo nije. Siedi li se sam ein stvaranja, može se dodi do izlaza iz tih naizgled zatvorenih krugova. Kretanje tada vodi ka humanom liku televizije gde se, u stvaralačkom imperativu, dileme da li televizija služi čoveku ili ne i, dalje, razgraduje li ga ili ne, u uslovima humanizovanja društvenih odnosa, pokazuju izlišnim. Medutim, suprotne društvene tendeneije vode i drukčijem usmeravanju umetničkog stvaranja u sredstvu, koje je po svojoj tehniòkoj prirodi jedno te isto. Zapravo, društvo i društveni odnosi određuju delovanje televizije, a stvaranje, kao njen osnovni ljudski sadržaj (pored umetničkog tu su i druge vrste stvaranja), ostvaruje to delovanje. Samim tim postavljen je i problem društvene angažovanosti stvaranja na televiziji i, kao njenog posebno osetljivog vida, problem društvene angažovanosti umetničkog stvaranja na televiziji u nas, koji je i predmet ove rasprave. Ostvarenje istorijskih interesa radničke klase stoji kao bitni cilj našeg društva, a revolucionarne društvene promene, čiji je rezultat kretanje ka humanizaciji društvenih odnosa, su procès koji vodi ostvarenju cilja. Tu, na njihovim ishodištima, televizija mora tražiti svoj humani lik kao sudeonik tog neumitnog kretanja istorije. Otuda pojam stvaranja kao njena Ijudska suština obuhvata i aktivnost društva i aktivnost komunikatora i aktivnost gledalaca, graded mogućnosti za stvaralačku aktivnost višestrukih činilaca kao jedan od imperativa samoupravne

70