RTV Teorija i praksa

Srbiji i to u vreme kada čovek to isto može da dokaže televizijskim kontaktom sa posadom vasionskog broda na Mesecu. Put da se do tih novih dometa dođe vodi рге svega kroz osnovne organizacije udruženog rada, mesne i interesne zajednice i skupštine, pri čemu uvek mora biti jasno za šta se zalaže autor ili grupa autora i za koje se puteve do samoupravnih rešenja opredeljuju. Ko prvi bude istinski na pravi način ušao u te osnovne ćelije društva i tu »razglobio« sve što se zbiva, steći će poverenje i ugled gledalaca i zadovoljiće njihovo interesovanje. Јег, usudićemo se da kažemo: ako danas radni Ijudi gledaju informativno-političke programe televizije onda to rade i zato da bi videli i iskustva drugih u samoupravnom organizovanju i ponašanju. Ovaj stav potkrepićemo ponovo jednim saopštenjem Centra za istraživanje programa i auditorijuma Radio-televizije Beograd koji je 21. maja prošle godine objavio da su među najtraženijim tematskim oblastima unutrašnjo-politički događaji i jugoslovenska spoljna politika. Pri tom se pre svega mislilo na promene koje nastaju u ostvarivanju Ustava i na ulogu i mesto naše zemlje u sadašnjim svetskim pohtičkim i ekonomskim zbivanjima. Da bi se odgovorilo ovom zahtevu gledalaca potrebna su dva preduslova. Prvi preduslov je da takva praksa postoji u društvu, a drugi je da su programski Ijudi televizije sposobni da je shvate i da je znalački, ali i sa strašću i ambiciozno pretoče u emisije visokog kvaliteta. Što se tiče prvog preduslova ponovićemo jedno od mišljenja sa nedavno održane sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije o udruživanju rada i sredstava gde je slikovito rečeno da su o tome nmoge koprene pale i mnoge brane probijene. Istina, konkretnih rezultata još nije na pretek, ali je opšta idejno-politička situacija bremenita takvim pretpostavkama za nastajanje realnih promena, da su one same po sebi već potencijalni rezultat. Ova činjenica upravo dokazuje tezu o potrebi što bržeg prelaska sa načelnog na konkretno i upravo u tome Titove reči u intervjuu »Vjesniku« znače podstrek i ohrabrenje, ali i upozorenje. Drugim rečima, i u televizijskom stvaralaštvu mora doći do izražaja osnovna poruka iz intervjua da u ostvarivanju stavova iz Pisma, Ustava i odluka Desetog kongresa ne sme biti predaha niti mirenja sa suprotnim stavovima. Reči druga Tita i ovog puta upućuju na akciju i traže manje deklaracija a više dela, što samo govori da idemo u susret vremenu u

8