RTV Teorija i praksa

budući da postoji namera da se unapred sročeni stavovi »navuku« kao lepo skrojena kapa na glavu prakse koja se otima. To je po svoj suštini dijametralno suprotno od duha i slova Ustava i izraz je dubokog nerazumevanja po kome bi vlastito stvaralaštvo trebalo da se navodno svede na propagandno objašnjavanje i zagovaranje usvojenih i negde u letu uhvaćenih teza. Jedna od reperkusija ovakvih shvatanja su i, nazvaćemo ih, maniri pojedinih televizijskih priloga i čitavih emisija da se po svaku cenu njihova valjanost i übojitost ocenjuje time što će se otići u »bazu«, odnosno »dole« a izbegavati forumi i ono »gore« u smislu da je prvo avangardno i život, a drugo rutinerstvo i izvan života. Koliko je to izraz zablude, najbolje osvetljava činjenica da se i u jednom i u drugom slučaju može biti podjednako rutiner i plitak, i suprotno tome podjednako dubok i sveobuhvatan. To i nije prava dilema, utoliko pre što odlazak u tzv. bazu sa gotovim rešenjima može u stvari biti izraz želje da se propagiraju usvojeni stavovi, a ne da se pokaže ceo proces samoupravnog i demokratskog donošenja odluke u koju su uključeni podjednako, ako već nema drugog termina, i baza i forumi. Ovaj manir, inače, vuče svoje poreklo iz ranijih vremena, iako mislimo da se ne može samo tako objasniti, јег je u pitanju nerazumevanje suštine ustavnih promena u čijem je središtu radni čovek i njegova osnovna organizacija udruženog rada. Ovo bi mogla biti i polazna pozicija u analizi pojedinih programa i iskustava na stranicama dobro došle i u pravi čas pokrenute »Teorije i prakse«. Pri tom, razume se, ne smemo gajiti ni bilo kakve iluzije da su naši programi i emisije već samom našom namerom sigurni i bezbedni od direktnog uticaja ili manipulacija što bi ih moglo dovesti na pozicije protiv klasnih interesa i samoupravljanja, a u prilog birokratizma, tehnokratije, dogmatizma i liberalizma. Kada pišemo o ovim pojavama imamo u vidu da bi morali doći do izražaja napori za što većim izoštravanjem idejnopolitičkih kriterijuma u pripremama programa i da je došao trenutak ne da se pokaže šta televizijska tehnika ume i može, već kako se njome koristimo da bi sadržaji i poruke bili autentičniji, shvatljiviji i bili podstrek za lično opredeljenje. Put da se do toga dođe ne bi bio u obilju tehničkih i drugih vizuelnih efekata koji neki put demonstriraju mogućnost povezivanja dve geografski udaljene tačke u Jugoslaviji ili još češće u

7