RTV Teorija i praksa

Osnovni problem televizijskog novinara pri nalaženju ideje jeste u tome što je vezan za vreme i prostor. Zato se postavlja pitanje: ko je u stanju da gledaoca najbrže informiše i snabde najboljim argumentima? Visok efekat se postiže kad pođe za rukom da se raznim žanrovima prikaže društveno važan događaj, Aktuelan događaj se može osloniti na raspoloženje gledalaca jer sama fakta podstiču emocije. Kasnije treba objašnjavati odnose, osvetliti osnove, odrediti stepen u obradi. Što je analitički i sintetički posao, i utoliko veći stvaralački napor u traženju ideje. To ne znači da je u aktuelnom TV-žanru potrebno manje rada na ideji. Svakako da je i tu potrebna ideja ali je rad na ideji u saglasnosti sa obimom priloga i nužnošću da se brzo reaguje. Aktuelnost je svakako faktor dejstva koji se ničim ne može zameniti. Autor pominje metod kolektivnog nalaženja ideje i smatra da to treba intenzivirati i učiti da se vrednost redakcijskog savetovanja meri vremenom potrebnim za nalaženje ideje. Savetovanja o idejama podelio je na dve vrste: tematska i koncepcijska. Citira D. Glacera koji je rekao da veliki TV-novinar nije pojedinac, nego kolektiv. Uključivanje reportaže u program na pravom mestu može da pojača efekat, i tako da dođe do izražaja stvaralački napor. Stvaralački posao novinara na televiziji zasnovan je na podeli rada, na saradnji raznih zanimanja. No ipak stvaralačko u novinarskom poslu nije samo u koncepciji. Proces nalaženja ideje mora optimalno biti oblikovan; treba učiniti da sve faze dostignu visok kvalitet. Praktični zaključci 1. Ne postoji novinarsko stvaralaštvo samo po sebi. Ono je uvek povezano sa društvenim zadatkom, konkretnim

radom na prilogu i utiskom koji treba đa ima kod publike. 2. Suštinsko u radu jeste koncepcijska faza nalaženja ideje; tu se predviđa i mogući efekat na ekranu i poslovi za ostale radne grupe. 3. Potrebna su merila koja će olakšati ispitivanje upotrebljivosti neke ideje. 4. Na TV je potrebno obratiti više pažnje problemu vremena, utvrditi aktuelnost tema, tj. koje su teme aktuelne i posle pola godine a koje zastarevaju za mesec dana, ili za dan. Zato je neophodno stvaralački napor pri oblikovanju priloga dovesti u realan odnos prema efektu. 5. Rezultati ponekih rasprava o idejama ne zadovoljavaju. Potrebno je težiti specifičnim oblicima. 6. Dosadašnja praksa da novinar obogaćuje svoj fond informacija, ograničen samo na sledeću emisiju, sužava njegovu perspektivu. Potrebni su uslovi koji omogućuju da bez pritiska termina proučava pojave u stvarnosti da bi dobio podsticaj za buduće teme i ideje. 7. Neobično je važan informativni sistem koji obuhvata proces arhiva do spikera. To je potrebno ne samo da bismo sačuvali prošlost, registrovali značajne datume i skupili stvarne informacije, nego i da bismo neke događaje, kolektive, Ijude, mogli da hvatimo u njihovom razvoju. 8. Stvaralačke moći novinara mogu se umnogostručiti ako budemo umeli da »ulogu televizijske tribine« izgradimo i koristimo za vođenje razgovora sa gledaocima. Teze 1. U pojačanoj ideološkoj raspravi sa imperijalizmom sve je od većeg značaja pitanje: kako polazi za rukom socijalističkom TV-novinaru đa obradi društveno važnu temu u društveno potrebnom trenutku kao formu koja đeluje na mase, Sađejstvo ta tri faktora zavisi ođ objektivnih i subjektivnih uslova i nije dovoljno ispitano. Politička udarna

;i2i