RTV Teorija i praksa

snaga masovnog medija kao što je TV zavisi od toga kako mu u celini pođe za rukom da po naučnim kriterijumima oblikuje, saglasno cilju, nđividualni stvaralački proces. Zadatak ovog rada jeste da dosadašnja saznanja probudi, razjasni veze i uputi na praktična rešenja. 2. U međunarodnoj literaturi nema kompletnog prikaza te teme. 3. Autor navodi literaturu kojom se, pored klasika marksizma-lenjinizma i aktuelnih partijskih zaključaka, služio. 4. Metodski rad počinje od toga što TV-novinar mora pri oblikovanju svog priloga da savlada stvaralački problem koji karakteriše dijalektička veza teme i emisije. Ključ za rešenje stvaralačkog problema jeste u novinarskoj ideji. 5. Stvaralaštvo jeste čovekova aktivnost da »novo stvara i time utiče na usavišavanje materijalnih i đuhovnih vrednosti u interesu društvenog napretka« (Kultumo-politički rečnik). Događa se, po Marksu, dijalektički proces čovekovog usvajanja i menjanja stvarnosti. Novinar iznosi novo time što; u dnevnim događajima otkriva nove strane i odnose stvamosti, čini ih očigleđnim i koristi se njima da bi uticao na menjanje svesti gledalaca u pravcu socijalizma; stalno traži nov način prikazivanja da bi suštinu određenih pojava u stvarnosti i zahteve koji iz tog proizilaze, učinio übedljivim i razumljivim, i tako aktivirao milione Ijudi. 6. Stepen đejstva stvaralačke aktivnosti ne može se meriti po novinarevom prilogu samom po sebi. Može se oceniti tek dejstvom na publiku u vreme emisije. Sadržaj, način prikazivanja i vreme emitovanja stoje u najužoj vezi. 7. Načelno su opšte faze novinarskog stvaralaštva i stvaralaštva

TV-novinara iste, ali postoje i neke specifičnosti; prvo, pisanje TV-novinara ne služi neposrednom oblikovanju priloga, već stvara tekstualni osnov, duhovni osnov kasnije realizacije; drugo, u većim prilozima, kao što je reportaža, TV-novinar se dva puta direktno susreće sa stvarnošću.; prvo služi pripremi teksta, a drugo za kameru i mikrofon; treće, TV-stvaralaštvo počiva na pođeli rada, kooperaciji raznih profesija. TV-novinar rukovodi idejnim procesom. 8. Stvaralački proces TV-novinara, kao i svaki stvaralački proces, povezan je sa spoznajom i rešenjem problema. To je dijalektičko jedinstvo dve strane problema; tematske, koja sadrži društveno važnu izjavu o nekom objektivnom sadržaju koji traži rešenje, promenu mišljenja i postupka; emisione, posredničke strane, to jest stvaralačko savladavanje onih za medij specifičnih poslova koji omogućavaju da se ovo saznanje stvarnosti učini bliskim gledaocu, i to sa velikom uverljivošću. To unutrašnje jedinstvo stvaralaštva objašnjava zašto je mehanički neponovljiv uspešan tok procesa stvaranja u oblikovanju nekog priloga. 9. Prilikom pripremanja priloga novinar se nalazi pred zađatkom da za gledaoca pripremi spoznajni put koji će mu omogućiti da tokom emisije dođe do sličnih pogleda kao i novinar. Ne radi se, dakle, o rezimeu novinarskih saznanja i iskustava, nego o spoznajnom putu gledaoca, uzimajući u obzir nivo njegove svesti. 10. Glavne faze stvaralaštva TV-novinara su sledeće: prvo, uzimanje opštih informacija (orijentacioni proces). To je polazna tačka i pretpostavka novinarskog stvaralaštva. Tu se reprodukuje stvaralačka sposobnost da se novim mislima i idejama oblikuje prilog.

122