RTV Teorija i praksa

ilustracije, itd. Ako se složimo da je apstrakcija najviši stepen saznanja onđa se dolaženje do nje ne može zamisliti očiglednim bez posredstva grafičkih instrumenata па koje je Bogićević ukazao. Sa sledeća tri poglavlja: Nastavni film, Obrazovna televizija i Sistem videokaseta u nastavi, autor je zaokruglio audiovizuelnu problematiku. U odeljku o nastavnom filmu autor se, uglavnom, zadržava na poznatim istraživanjima. Međutim, ođeljci o obrazovnoj televiziji a naročito o sistemu videokaseta dobro će doći nastavnicima i đrugim stručnjacima u trenutku kada televizijski medijum postaje jedno od najefikasnijih sredstava u obrazovanju širokih slojeva, posebno kroz nastavu, nudeći se svojom atraktivnošću, aktuelnošću, svojim izrazitim mogućnostima masovnog komunikativnog sredstva. U odeljku o televiziji autor đaje širok spektar primene televizije u raznim oblastima, u nauci, privredi a naročito u obrazovanju. On podjednako tretira oba vida televizijskog međija program koji se emituje iz studija (na daljinu) i program tzv. inteme televizije. U oba slučaja, veoma instruktivno informiše o raznim tipovima televizijskih emisija, njihovom pripremanju, mogućnostima koje pružaju u procesu nastave kao i o TV prijemnicima i organizovanom praćenju TV emisija u učionici. Vređnost ovog ođeljka bila bi znatno veća da je autor posvetio više pažnje organizovanju auditorija za prijem obrazovnih programa i oblicima saradnje tvorca i korisnika TV programa.

Tematika obuhvaćena odeljkom Sistem videokaseta prvi pul je u nas u jednoj knjizi obrađena. Razlog je jasan јег se pojava ove knjige poklapa vremenski sa pojavom ovog sistema koji će verovatno u perspektivi bitno uticati na televizijski auditorijum sobzirom đa oslobađa gledaoca zavisnosti u odnosu na vreme emitovanja pojedinih emisija. Autor je posebno ukazao na značaj ovog: otkrića za potrebe obrazovanja. Mogućnost konzerviranja željene emisije na magnetoskopskoj videotraci, smeštenoj u kaseti, omogućuje da se određene TV emisije gledaju u vreme kada se to že!i i u neograničenom broju. Ovim bi se prevazišao nesklad koji se inače često javlja između vremena emitovanja TV programa s jedne strane i rasporeda časova pojedinih razreda. Poslednja đva odeijka autor je posvetio Programiranoj nastavi i Kompjuterskom sistemu nastave. U oba ova odeljka veoma popularno obrađuje materiju za sada još nedovoljno dostupnu širem krugu prosvetnih i drugih radnika koji bi želeli potpunu informaciju o najsloženijim sređstvima savremene obrazovne tehnologije. Svoju knjigu autor završava odeljkom o Kompjuterskom sistemu nastave koji, za sada, predstavlja najviši domet u učenju bez posredstva nastavnika. Autor je đosta kritički pristupio obrađi materije o kompjuterima. Sasvim su razumljive rezerve autora s obzirom da se sa korišćenjem kompjutera u nastavi još uvek eksperimentiše i da je njihova masovna primena stvar budućnosti.

142