RTV Teorija i praksa

onome kako, na metodologiji. Pravi naučni rad sadrži i objašnjenje kako se došlo do rezultata kako bi oni kojima se ovaj čini netačnim ili nemogućim mogli da ga provere. Sistematičnost je jedno od glavnih obeležja naučnog postupka. Smelo formulisanje začuđujućih hipoteza i sistematičnost u njihovom dokazivanju učinili su nauku osnovnim instrumentom čovekovog prodiranja u nepoznato. Da li je moguće prikazati putem televizije te dve bitne osobine istinskog naučnog mišljenja: osporavanje (kritičnost) na jednoj i sistematičnost na drugoj strani? Izgleda da je prvo moguće postići uspostavljanjem polemičkog dijaloga. Dovođenjem u studio dva ili više naučnika koji se spore oko naučnih pitanja bolje bi se prikazao duh nauke od intervjuerskog pr.'sUpa koji kod nas preovladava. Oživljavanje naučnih programa na ovaj polemički način zahtevalo bi neke pretpostavke od kojih se navode: 1. bespoštedno raspravljanje o naučnim stavovima i naučnim rezultatima sagovornika uz 2. najveće uvažavanje ravnopravnosti i ličnosti sagovornika. Međutim, čini se da je ove pretpostavke u našoj đuhovnoj klimi dosta teško ostvariti; i u drugim oblastima javnog razgovora one se tek naziru. Drugo, sistematičnost je još složenija za prikazivanje. Može se doduše

snimati eksperimentalni rad u nekoj laboratoriji ali je potrebna izuzetna dovitljivost režije da prikaže dugotrajnost i postupnost ovakvih radova uz prethodni uslov: adekvatno upoznavanje sa sadržinom samog rada. Da bi pratila nauku kao prodor u novo, televizija mora i sama pokušati da taj prodor učini. Nauka kao eksperiment zahteva televiziju kao eksperiment. Najmanje što se može učiniti je pružanje mogućnosti afirmisanim stvaraocima-istraživačima (afirmisanim ne samo u lokalnim već i u svetskim razmerama) đa saopšte rezultate i projekte svojih poduhvata. Adekvatno mišljenje o novom, (ako je primereno predmetu) i samo je novo (neobično). Stoga ono mora predstavljati svojevrsnu provokaciju (u izvornom smislu izazov) za obično, normalno, svakiđašnje ustaljeno mišljenje. Ako televizija želi da u svojim naučnim programima bude tumač istinskog bića nauke, normalno, svakidašnje ustaljeno mišljenje. Ako televizija želi da u svojim naučnim programima bude tumač istinskog bića nauke, njenog duha i njene suštine ona ne može izbeći da provocira učmale shematske, nekritički usvojene predstave o Ijudskom znanju. Tako kao racionalna javnost tehnološki uznapredovalog društva postaje, prirodno, izazov svim vrstama i oblicima predrasuda.

171