RTV Teorija i praksa

se s vremena na vreme ne podsetimo da je, ne tako davno, čovek u nas (naravno, геб je o izvesnom broju Ijudi) baš u tim atributima svog delovanja ргеко sredstava javnog informisanja zatajio, da je otkrio svoje »Ahilove pete« tuđim interesima, interesima kontrarevolucije, da je manipulisan i on i to društveno sredstvo ргеко kojeg se efikasno oblikuje javno mnenje. Ne treba, dakako, gubiti iz vida činjenicu da takve opasnosti u nas još nisu otklonjene, niti ćemo ih zadugo u potpunosti otkloniti. A kakve je reperkusije to imalo ili je moglo da ima na moralno-političku homogenost društva, na njegovu odbrambenu snagu i otpornost prema neprijatelju i spolja i iznutra nije potrebno komentarisati. Danas je mogućno reći da su naša sredstva javnog informisanja prebrodila ono kritično vreme kada su Ijudi u njima bez dovoljno znanja, bez izgrađenih kriterija i tananijeg političkog nerva propuštali preko svojih stubaca i emisija razne neproverene informacije koje su nas zapljuskivale sa svih strana. Neretko su te informacije bile sračunate na to da vrše i neposredan razbijački i demoralistički uticaj. To je bilo vreme kada smo se olako, liberalistički, lepili za »kukavičina jaja« ili »udice«, kako Amerikanci u svojim specijalnim udžbenicima nazivaju podmetnute dezinformacije, tobože naučne podatke i razna druga obaveštenja »iz pouzdanih izvora« za malodušne, za nestabilne, za apolitične i neuke. Ništa, međutim, pogrešnije ne bi bilo ako bismo tvrdili da su od svega toga naša sredstva javnog informisanja danas imuna. Treba reći i to da nema mnogo vremena od tada kada su neki naši listovi, radio i televizijski programi vrveli primerima glorifikovanja moći pojedinih übojnih sredstava iz ratnih arsenala velesila. I danas ih ima, mada se sve manje mogu i smeju tolerisati. O svemu tome Ijudi oko sredstava javnog informisanja moraju mnogo suptilnije razmišljati i svoju angažovanost u oblasti odbrane i samozaštite društva moraju, bez obzira hoće li ili neće biti rata, uključivati u svoj svakodnevni izraz, reč, poruku, pouku, koje su namenjene javnosti. Ne tako davno na našoj je televiziji tekla jedna dokumentarna serija pod nazivom »Ljudi i oružje«. Taj slučaj je vredan pomena jer je veoma poučan. Posredi je izuzetno pravljen, mogli bismo reći virtuozan naučno-dokumentarni film. Misli se, u stvari, na to koliko je fascinantno studiozno, a isto toliko tendenciozno kroz njega predstavljena »svemoć« nuklearnog oružja.

16