RTV Teorija i praksa, 01. 04. 1976., S. 8

Dr Aleksandar Spasič

KOMUNIKACIJE NESVRSTANIH

Simpozijum „Masovno komuniciranje medju nesvrstanim zemljama” ima genezu koja nije neinteresantna za jugoslovensku javnost. Naime, ideja da se održi ovakav skup, njegovi osnovni konceptualni okviri u tematskom i organizacionom pogledu nastali su u Jugoslaviji neposredno po završetku Alžirskog skupa šefova država ili vlada. Alžirski skup je u izvesnom smislu, kao i za mnoge druge domene saradnje nesvrstanih zemalja, predstavljao prekretnicu i za oblast informisanja. lako su i sva dotadašnja dokumenta njihovih skupova implicitno obavezivale zemlje pripadnice pokreta nesvrstavanja na saradnju u oblasti informisanja, akcioni program Alžirske konferencije je, prvi put u istoriji ovog pokreta, eksplicitno ukazao na neke od neophodnih mera: „Nesvrstane zemlje trebalo bi da vrše razmenu i šire informacije o uzajamnim dostignučima na svim domenima, ргеко listova, časopisa, radija, televizije i sredstava za informisanje u svojim zemljama. One treba da formulišu planove za razmenu iskustava na tom domenu izmedju ostalog organizovanjem uzajamnih poseta delegacija stručnjaka za informacije, kao i razmenom programa fotografija, kulturnih delegacija i umetničkih festivala”. (Akcioni program Alžirske konferencije tač. XIV.) Ovaj sažeti, ali za praktičnu akciju dovoljan okvir, obuhvatio je osnovna pitanja koja su u „radnim papirima” nekih delegacija cirkulisala na Alžirskom skupu. Ako bi za ovaj omedjen prostor sve te brojne ideje o neophodnosti saradnje nesvrstanih u oblasti informisanja trebalo označiti nekim zajedničkim imeniteljem, onda je izraz „mentalna dekolonizacija” najprikladniji. Razmenjujući ideje da se deo alžirskog akcionog programa materijalizuje, grupa naučnih radnika iz

6