RTV Teorija i praksa

tako i od strane neposrednih korisnika programa, stvaralaca i izvođača. Podruštvljavanje je put koji jedini može zaista da onemoguči različite tendencije ka monopolnom prisvajanju radija od strane različitih društvenih grupacija kao i od strane samih izvođača programa. Dalji značajan činilac predstavlja delegatski sistem, kao jedan od temelja samoupravnog uređenja, u kome radio ima značajnu ulogu ne samo time što u nekoliko emisija neprestano govori o delegatskom delovanju, nego pre svega time što celokupnim svojim programom obezbeđuje svestranu razmenu informacija, nudi stalno uporište za afirmaciju delegatskih odnosa i neposredno živi u svim fazama formiranja delegatskih stavova. Bez doslednog podruštvljavanja nije moguće ostvariti funkciju radija u delegatskim odnosima. Radio je svojom programskom delatnošću, a takođe i rasprostranjenošću broja prijemnika, već prerastao u opštenarodno dobro i praktično je prisutan u svakoj porodici. Interes neposrednih korisnika se pokazuje kako u odnosu na njegovu informativnu, tako i u odnosu na kulturnu, obrazovnu i rekreativnu delatnost. Neposredni korisnik radija mora se izboriti za svoj uticaj kako zbog svog interesa i društvene funkcije radija, tako i zbog mogućnosti daljeg razvoja radija. Radio-difuzna delatnost predstavlja značajno interesno područje i s obzirom na veliko zaleđe kulturnih i drugih stvaralaca i poslenika. Ostatke najamnih ili honorarno najamnih odnosa među stvaraocima i izvođačima radio-programa moguće je otklanjati samo putem p o društvlj avan j a. Uz već navedena obrazloženja potrebe za daljim podruštvljavanjem radija mogli bismo navesti još mnoga druga kao na primer delatnost radija u društvenoj samozaštiti i narodnoj odbrani, programske delatnosti za iseljenike i dr. Na tim osnovama teku traženja konkretnih rešenja. Pitanje: da li jedna ili više interesnih zajednica na području informisanja, još uvek je otvoreno. U Sloveniji, na primer, sve više je prisutna zamisao da se radio-difuzija, slično štampi, organizuje u posebne interesne zajednice, koje bi se zatim na nivou republike udruživaie u savez samoupravnih interesnih zajednica za informisanje, a u Jugoslaviji u savez samoupravnih interesnih zajednica radio difuzije, na primer, koji bi, po nekim shvatanjima, u mnogočemu mogao nadmašiti več unekoliko preživelu JRT.

16