RTV Teorija i praksa

Miroslav Čepinčić

TRAKTAT O TELEVIZIJI

Rezultati, propusti, mogučnosti i prevazilaženja

Ма koliko da zbunjuje i, možda, pomalo zamara pominjanje i čak postavljanje teza oko kojih se još uvek krečemo u lakoj nedoumici, kao pred putokazima za koje sumnjamo da su možda krivo postavljeni te nas neće odvesti do željenog cilja, moramo se na njih podsetiti, koliko radi prijatnosti sečanja na početke bavljenja jednom, tada atraktivnom tehničkom i tehnološkom zagonetkom, tako i zbog potrebe da sečanje ne iščezne nepomenuto u vremenu, koje nam, evo, opet nameče svoj tok sa upornom, matematičkom tačnošču. Međutim, ovakva podsećanja mogu dati i neočekivane plodove koji če možda još sutra značiti nezamenljivu kariku u razvoju medijuma o kome govorimo. Ovo može da se razume i kao jedan od načina i kao teoretski postulat za razvitak i nadgradnju naše televizijske prakse i da se prihvati bez bojazni od bilo kakvog subjektivnog predimenzioniranja sentimentalnih uspomena i zastarelih utisaka. Konačno nije li u ovakvim i od ovakvih momenata i stvarana ona empirijska postavljenost neophodna za bilo kakvu dalju praktičnu i teoretsku aktivnost! Ne zaboravljajući početke, mi sledimo jedan razvojni tok upravo pomoču ovakvih sečanja koja nam obezbeđuju potrebnu distancu da bismo uopšte mogli shvatiti i fiksirati jednu od navećih ekspanzija vizuelnoga koja se događa baš u ovo naše vreme. A ta nesigurna sečanja i prvi utisci mogu se sumirati (ukoliko ovaj termin spada, a dosad sve govori da je tako, u prirodu samog medijuma), u jednu žižu, u nezabrinutost i optimističku zbunjenost pa i oduševljenje pred sredstvom koje nam je tada izgledalo i komplikovano i jednostavno, i poznato i nepoznato, na momente nesavladivo a na momente .(tada još uvek retke) ukroćeno i podatljivo, Verujem da su se svi koji su se bilo kojim povodom i u bilo kakvoj funkciji susreli sa ovim medijumom u to vreme, imali iste ovakve utiske koji se kreću u najneverovatnijim oscilacijama i kontroverzijama.

29

TELVIZIJA