RTV Teorija i praksa

Humanistička i društvena funkcija TV medijuma u našim uslovima donosi i svoje specifičnosti; funkcionalnost medijuma ne može postojati izvan njegove ideološke uloge. Kao sredstvo za javno komuniciranje TV medijum pripada društvu, našem radnom čoveku. Ovo je svakako njegov najzahtevniji i prvenstveni zadatak i cilj. Njegov uticaj na Ijude, na njihovo ideološko opredeljenje, jednom rečju na njihovu klasnu svest, čini se još uvek nije đovoljno ispitan. Kulturna i ideološka misija u izgrađivanju i učvršćivanju socijalističke ideje i njenog ostvarivanja, i permanentna prisutnost marksističke misli u korišćenju TV medijuma, javljaju se kao vrlo određeni zadaci pred televizijskim radnicima. Ovde se susrećemo i sa imperativom koji se nalaže i na teoretskom planu a to je klasna determinisanost televizijskog medijuma. Po svojoj prirodi demokratičan ali ujedno sa izvesnom intimističkom tendencijom koja bivstvuje u njegovom psihološkom delovanju na gledaoca, TV medijum u svom estetsko-idejnom smeru treba da bude jedinstveno orijentisan. Svakako da ova dužnost ostaje jedna od najaktuelnijih i u sferi njene stvaralačke realizacije. Manifestovanje delovanja TV medijuma naročito je očigledno po njegovom prolasku kroz mitski obojenu atmosferu svakodnevnog, kao kroz sopstveno čistilište, atmosferu koju ovaj medijum lako može izazvati. Poznati su nam brojni strani a i neki domači primeri ovog fenomena te ih ovde nečemo izdvajati. Razjedinjavanje svojih humanističkih principa medijum duguje u ovoj inklinaciji ka mitu, koja predstavlja skrivenu opasnost po sam medijum. Odatle potrebe potrošačkog društva (a potreba za mitovima je jedna od njegovih karakteristika), ne razvijaju medijum, več, nasuprot tome, koče njegov razvoj. Kroz stvaranje što čvršče veze između samog medijuma i istinskih idejno-estetskih potreba našeg radnog čoveka, kroz iskren stvaralački zamah ka obogačivanju njegovih pogleda, proširivanju njegovog kulturnog prostora, ukratko ka njegovom humanizovanju, mi činimo pokušaj da ponovo uspostavimo, rekli bismo klasične, humanističke pozicije TV medijuma. Prilog tom naporu je i ovaj mali traktat o televiziji, tačnije o njenom sadašnjem trenutku.