RTV Teorija i praksa

sajmišta) u vremenu od 9-19. septembra 1938. firma „Filips” napravila je pravi televizijski studio u jednom od izložbenih paviljona. Iz tog studija je vršen prvi televizijski prenos pravog programa, i to dva puta po dva sata - pre i posle podne, svakodnevno u toku trajanja sajma. Članovi dramske grupe Radio-Beograda Marica Popović, Jovan Gec, Blaženka Katalinić, Viktor Starćić, Žarko Cvejič i drugi bili su naše prve „televizijske zvezde”, kako ih je tadašnja štampa nazivala (sl. 21-23). Televizijski kamerman je bio jedan visoki Holanđanin koga su zvali dugajlija a čije ime nije zabeleženo. On i danas živi u Hagu. Program se mogao pratiti preko televizijskih prijemnika montiranih između paviljona u samom krugu sajmišta. Tako smo dobili i prve televizijske gledaoce. Poslednjeg dana sajma televizija je demonstrirana i na Dedinju. Ovaj događaj sa prvim televizijskim prenosom kod nas bio je ujedno i prvi takve vrste na Balkanu i na jugoistoku Evrope. Sledeče, 1939. godine slićne televizijske demonstracije izvedene su i u Zagrebu, sa glumcima pred velikim brojem gledalaca (51.24). Tada su se već javili i mnogi TV teoretičari (51.25). U to vreme samo četiri zemlje u svetu imale su televizijski program: Engleska od 1936., Sjedinjene Američke Države, Sovjetski Savez i Francuska od 1937. godine. Strahote II svetskog rata sprečile su razvoj i ekspanziju televizije u drugim zemljama pa i kod nas. Reči tvorca svetskih radio-telekomunikacija Nikole Tesle, iz 1925. godine, da če televizija služiti svim Ijudima sveta, obistinile su se posle dugo vremena.

31.12 - Unutrašnjl Izgled televlzora tz 1928.g0d. 51.13 - Televlzor iz 1928. godlne pž. L. Berd), Sl. 14 - Tv-prt Jemnlk tz 1930.godlne (unutrašnjl tz gled mehantzma)

39