RTV Teorija i praksa

putTV „ličnosti”, njenih originalnih svojstava. Nije se radilo o razlici između TV i spomenutih medija, več o njenoj specifičnosti i autentičnosti. Glavni kriteriji u razgovorima o našoj „pustolovini” bio je da li je nešto „televizično” ili nije. Dakle, ta afirmacija medija kao takvog bila je jedini putokaz da se izvučemo iz lavirinta u koji su nas gurali i u kojem su se rađali nesporazumi i zablude što su često kočile program televizije. Oni koji su osporavali originalna svojstva medija tražili su da se za TV ne rade originalne emisije, jer ~za to nemamo niti iskustva niti sredstava”. Zahtjevali su da TV prenosi gotovo isključivo filmove, eventualno predstave iz kazališta, nastupe folklornih grupa. Najapsurdniji je svakako bio zahtjev da se iz studija prenose ni više ni manje nego biciklističke utrke. Međutim, po našem shvatanju, TV se nije smjela svesti na sredstva za reprodukciju već je morala biti nov način komunikacije i novi izražaj kulture. Nastavimo s dnevnikom: 2. septembra 1956. sređena je knjiga režije i muzički dio emisije, Dovršeni su svi natpisi i inscenacija. Program je sastavljen ovako: najava, TV Dnevnik, spiker jelčič, prikaz rada u studiju radi M.Fanelli, zabavnu emisiju režira A.Marti.

Sl. 20 - Japanska tv-kamera na toć kovima, iz 1935,godine

46