RTV Teorija i praksa

prijem, a zatim i za snimanje i reprodukciju zvučnih signala. Oko četrdeset godina pravljeni su eksperimenti u različitim laboratorijama s ciljem da se konstruiše tehnička sprava sa dva izuzetno precizna mikrofona koji bi, na isti način kao i bubne opne u Ijudskom uhu, registrovali zvuke u akustičkom prostoru. I, tek рге pet-šest godina, nemački naučnici R.Kirer (R.Kiirer), G.Plenge (G.Plenge) i H.Vilkens (H.Wilkens), saradnici zapadnoberlinskog Hajnrih-Herc Instituta našli su „zadovoljavajuče rešenje”, koje je uskoro preuzeo nemački radio za potrebe jezičkih, dokumentarnih i muzičkih snimanja. Kako je praktično izgledala i šta je sadržavala ova tehnička demonstracija u Bolonji? Najpre, svi prisutni stavili su na uši specijalne slušalice, stupivši na taj način u posredan kontakt sa veštačkom glavom, odnosno njenim mikrofonima. Posle toga, ing. Braun je prišao uhu veštačke glave i sa različitih distanci otšaputao nekoliko rečenica. Spontani smeh u sali predstavljao je direktnu reakciju na to zaista čudno i neobično zvučno posredovanje u kome su se skoro opipljivo otkrivale akustičke distance. Posle toga slušaoci su čuli više kratkih sekvenci, snimljenih stereo-kunstkopf metodom. Demonstrirani primeri obuhvatili su dokumentarna snimanja (Bavarska šuma, Škola jahanja, Olimpijski stadion, Park u Berlinu); radio-dramske emisije (Beket: Čekajući Godoa, Fridrih Šolc: Irna nešto, bilo je nešto, Alfred Bester : Rušenje...) i, na kraju, muzičke fragmente iz dela klasičnih i savremenih kompozitora. Kad se slušanje ovih sekvenci završilo, a one su različite dužine, između pedeset sekundi i 6 minuta, učinilo mi se da to i nije bio susret samo sa običnom tehničkom spravom koja se zove veštačka glava, več sa jednom stvaralačkom mogučnošču koja briljantno ukazuje na nove šanse umetničkog, radiofonskog izražavanja. Možda bi zato ovaj nemački termin (kunstkopf), preveden na naš jezik, ne kao veštačka glava nego kao umetnička glava (kunst = umetnost) još adekvatnije izrazio pravu prirodu fenomena, odnosno mogućnosti stvaralačke aktivnosti, koje ova tehnika najavljuje. Stara teza o spajanju nauke i umetnosti, koju je zastupao i Svetozar Markovič рге više od sto godina, kao da se otvara i aktuelizuje i iz jednog novog ugla, kao neslućena mogučnost prožimanja tehnike i umetnosti. Kunstkopf tehnika nije, naravno, otkrila ovu dilemu. Uostalom, radio-umetnost, filmska i televizijska umetnost, svojom izražajnom celinom, na ovaj ili onaj način, več odavno postavljaju i u praksi rešavaju

201