RTV Teorija i praksa

dosad nedostupnim delovima Ijudskog tela. Oživljuju se viđene ali zaboravljene tehničke ishitrene spontanosti (snimanje bez rasvete, skrivenom kamerom) ili nove (ehničke dosetke (upotreba komentarskih telopa, elektronske, kolorizacije, razjedanja ili deformisanja slike), koriste se prekomerne animacije. Sve ovo ne bi bilo posebno zanimljivo, jer dileme zanata nisu nove, da rasprave na CIRCOM nisu potaknute „vremenom krize”, kad „budućnost više nije kakva je uobičavala biti”, navele kolege širom sveta da radio-televizijskom opštenju priđu s više naučnih pozicija, da pokušaju naučno da se pozabave radiom i televizijom. O tome svedoče kako ponajbolji programi (pre svega naučni) tako i dobro pripremljeno savetovanje o „produkciji književnih tekstova” na televiziji, organizovano na osnovu multilateralnog projekta pod rukovodstvom Džemsa D. Halorana (James D. Halloran), iz Centra za istraživanje masovnih komunikacija pri Univerzitetu u Lesteru, Konačno, upravo ta toliko prisutna kriza profesije, kriza stvaralačkih potencijala i ideja, zapravo, čini se šansom za radio-televizije nesvrstanih zemalja i svih zemalja u razvoju u kojima se stvara nešto novo, onih „naroda životne radosti” koji s pravom traže da se njihova istina čuje jer ipiaju šta da kažu. Uostalom, dosta su dugo samo slušali.

209