RTV Teorija i praksa

Saopštenje Gerbnera u stvari je bila altemativa onoga što je predložio Biski. Pošto je najvažnije društvene promene pripisivao inovacijama u tehnologiji pomoću koje se odvija masovno komuniciranje, između redova je neizbežno izbijala asocijacija na radove Makluana, u kojima se potpuno brkaju nosilac društvene funkcije i izazivač društvene potrebe koja se funkcionalno zadovoljava. Gerbner je isuviše insistirao, donekle opravdano јег se ograničio na iskustva SAD, na potrebi istraživanja samo televizijskog medija. Pošto ova tehnologija za posredno komuniciranje u društvu (i šire) briše sve razlike i individualne karakteristike recipijenata koje bi bile značajne za istraživanje masovnog komuniciranja, po Gerbnerovom mišljenju nema razloga da se prate zajedničke društvene osobine recipijenata na kojima je Biski insistirao. Ocenu istraživanja i prakse takođe treba posmatrati u svetlosti uvodne napomene, da se autor ograničio na iskustva svoje postojbine. Polazeći od tvrdnje da televizija u SAD zadovoljava komunikacione potrebe svih slojeva društva, razumljivo je da Gerbner budućnost vidi u reafirmaciji selektivnosti. Po njemu, istraživanje masovnog komuniciranja treba da doprinese ponovnom razvoju selektivnosti publike i stvaranju selektivnog programa na televiziji. Piter Golding (Peter Golding) i Graham Mardok (Graham Murdock) su već uigran istraživački раг iz Centra za istraživanje masovnih komunikacija u Lesteru. I ovim referatom potvrdili su da se u tom centru uvek teži smeštanju masovnog komuniciranja u širi društveni okvir. Prema njihovom saopštenju pod naslovom Teorije komuniciranja i teorije društva dat je koncizan prikaz socioloških pristupa u savremenom istraživanju masovnog komuniciranja. U kritičkom osvrtu na učinjeno autori su nabrojali nedostatke; teorija o masovnom društvu nije bila potvrđena istraživačkim nalazima; funkcionalizam se pokazao kao upadljivo konzervativan, јег upućuje na zaključak da je svaki postojeći sistem masovnih komunikacija dobar i da ga samo treba usavršavati bez promena u društvenoj strukturi i odnosima; teorija komuniciranja ima manu što društvo predstavlja krajnje idealistički, kao jako razgranat splet kanala simboličke interakcije; teorija masovnog komuniciranja slaba je јег recipijenta uvek posmatra kao sasvim pasivnog i nema ni jedan opšte prihvaćen model; pristup kulturnih studija je ograničen jer se isključivo bavi simbolima i procesima njihovog stvaranja.

218