RTV Teorija i praksa

našoj politici. Međutim, očigledno je da je muzička kultura naših slušalaca u celini na jako niskom nivou. To se ne može ignorisati. Program Radio-Beograda, koji računa na stotine hiijada slušalaca, mora da o tome vodi računa - ako smo kao radio odgovorni prema sebi i svojoj funkciji... Naravno, odmah dolazi i druga strana. Niskom ukusu se ne sme ni povlađivati, a i to često radimo, ne samo lokalne stanice, ne samo famozni Radio-Šabac, nego ponekad i mi. Govorim o tome što mislim da tu politika mora da bude vrlo precizna. Dakle, po mom uverenju, o tom ukusu, o tom nivou se mora voditi računa, mada se njemu ne sme povlađivati. Naša muzička politika uvek mora da ga vuče napred, uvek sa ciljem da ga podiže, a nikako da ga spušta. Taj odnos mora da se utvrđuje, moraju da ga utvrđuju stručnjaci, Ijudi koji se time bave, koji tu materiju dobro poznaju. To je poznato. Ali ja se usuđujem da o ovom problemu govorim јег se on ne ođnosi samo na muziku več na sve umetnosti, on je, da kažem, kulturni problem sveta. Mislim da je Kerol Rid bio taj koji je za film rekao: lako je napraviti dobar film koji neče niko da gleda ili loš film koji će biti gledan; problem je napraviti dobar film koji če biti gledan. Ista je situacija i sa muzikom. Mi možemo da pravimo dobar muzički program koji neče biti slušan, ili loš program koji će biti slušan. Dajte da učinimo napor da pravimo dobar program - ali koji će biti slušan, jer radio je u krajnjoj liniji za to. Mi hoćemo da budemo medij koji je uticajan, a da bi bio uticajan, on mora da bude prihvaćen. Mi se stalno u političkim i partijskim dokumentima zaklinjemo u interes radničke klase. Misiim da bismo morali malo bolje da se objasnimo. Kad govorimo o interesu radničke klase, mi ne mislimo, kad je reč o muzici, na interes radnika pojedinačno, nego na ono što je istorijski interes organizovane klase, a on je, bez sumnje, u stalnom podizanju muzičke kulture. MILIVOT MARKOVIĆ, direktor programa Radio-Beograda: Radio-televizija Beograd mora iz osnova da promeni svoj odnos prema Ijudima koji se bave komponovanjem i izvođenjem muzike. Evo zbog čega. Nije reč samo o

171