RTV Teorija i praksa

4. Tri nacionalne američke televizijske mreže su i glavni investitori direktnog kapitala u radio i telcviziju u Latinskoj Americi. Invcstiranjcm u pet televizijskih stanica ~ABC-World Vision Group" je stvorila 1960. godine „Central American Tclcvision Network” (CATVN), i isto to u Južnoj Americi otvaranjem LATINO mreže sa dva kanala u 13 zemalja. CBS je postala vlasnik dve TV stanice u Karibima i direktno je investirala u televizijske kompanije u Veneeueli, Peruu i Argentini; u ovoj poslednjoj zemlji radi se o kompaniji „Proartel” koja je najveća na kontinentu i koja prodaje program mnogim zemljama. U nešto manjem obimu, NBC je invcstirala u TV kanale Venccuele, Meksika. Argentine i Jamajke (Šenkel 15 ). I „Time Inc." koji deli intcres sa CBC u Venecueli i Argentini, nastavlja da investira u vidu finansijske i tehničke pomoči u ~TV Globo” i ~TV Paulista”, u Brazilu. 5. Ova direktna ulaganja znatno su smanjena i gotovo ukinuta posle 1970. godine radi obezbcđenja od političke intervencije. Ali, uticaj SAD je dalcko napredovao posle smanjivanja direktnih investicija kroz prodaju programa, kako je ranije opisano, i kroz ekonomsku propagandu, što je na sigurniji i bolji način ispunilo prazninu običnc i vcrovatno ograničenc direktnc investicione aktivnosti. 16 investicione aktivnosti. 16 „Večina severnoameričkih umetničkih filmova i serija za televiziju prodaje se u Latinskoj Americi posredstvom .American Broadcasting Сотрапу’ koja je tesno povezana sa lancem reklamnih agencija" (McCann Erickson, Giant, Walter Thompson.,.) „Otuda, uprkos državnoj kontroli, televizija na kontinentu ima jak, komercijalni, severnoamerički ukus.” 17 6. Televizijski kanali u Latinskoj Americi su privatni i komercijalni u 83 odsto slučajeva. 18

7. U proseku, 20% emitovanog vremena ovih televizijskih kanala sastoji se od reklama (isto). 8. Američke reklamne agencije (većina su multinacionalne kompanije) i pomenute firme dominiraju u biznisu ekonomske propagande u svim medijima Latinske Amerike. Na primer, u televiziji pet najvećih reklamnih agencija iz SAD kontroliše u Argentini 35% TV reklama koje piaćaju „Ford”, „Соса Cola”, „Standard Oil”, „Shell” itd, i apsorbuju između 30 i 45% svih televizijskih reklama u zemlji. Pet najvećih reklamnih klijenata u Kolumbiji su „Colgate-Palmolive”, „Lever Bros”, „American Home Products”, „Lotteries and Raffles”, i „Miles Laboratories”; više od polovine reklamnih spotova u toj zemlji posvećeno je kbzmetici, nebitnim proizvodima ishrane i deterdžentima, a većina tih dbbara je prpizvođ SAD (Beltran i Foks de Kardona' 9 ). Jedan američki analitičar je kondenzovao kritiku na sledeči način: „Komercijalni karakter televizije mora tada da se posmatra na više nivoa: kao stvaranje programa radi profita na poznatom tržištu, kab reklamni kanal i kao kulturna i politička forma oblikovana na normama kapitahstičkog društva, koja prodaje i dobra i način života zasnovan na .njima...” (Vilijams 20 ). Isti analitičar u nastavku tvrdi da je ovo „izrienada prihvačeno od strane lokalnih kapitalističkih interesa i vlasti, a organizovano je međunarodno, kao politički projekt vladajućih kapitalističkih sila.” Očigledno, situacija nije onakva kako je obično prikazuje „tropska predstava” o stanovnicima Latinske Amerike. Povodom mnogih bitnih stvari u njihovom životu, televizijske predstave koje intoksiniraju i povređuju njihove misli, u velikoj meri nose oznaku „made in USA”.

203