RTV Teorija i praksa

PREDMET TELEVIZIJSKE KRITIKE Televizija, пеша sumnje, sve češče postaje tema dana. Emisija, dobra ili loša, biće uvek povod za razgovor, razlog da se suprotstave mišljenja i ponekad time ispuni slobodno vreme. Ko je pravi arbitar u definitivnoj proceni šta smo dobili ili izgubili ako u određenom trenutku nismo pritisnuli televizijsko dugme? Može li se očekivati da gledalac proveri svoj sud o programu u televizijskoj kritici? Šta sve predstavlja predmet TV kritike da li je to samo emisija iz oblasti kulture ili i politike i sporta? Može li jedna ličnost da bude kompetentna za sve ove teme, a da pri tome bude i poznavalac televizije kao medija i svih psiholoških, socioloških, pedagoških i drugih aspekata koje podrazumeva ovo, danas najsnažnije sredstvo javnog komuniciranja? Da li televizija ukupno čini i predstavlja jednu vrstu televizijskog stvaralaštva, ili je to mozaik, tribina, na kojoj se odvijaju spektakli raznih sadržina? Možda je televizija, kako se to često smatra, samo laka industrija? Za dvadeset godina stvaranja televizijskog programa TV kritika postala je osnovna profesija, preokupacija jednog broja Ijudi čije tekstove svakodnevno čitamo na stranicama štampe. Mnogo više njih bavi se samom televizijom, pišuči za nju, režirajuči je, snimajuči je, jednom rečju, stvarajuči je. Rad televizijskog stvaraoca podvrgnut je stalno oku kritike. On se oseča pobuđenim ako je njegovo delo pomenuto u TV kritici, a još se više oseča pobuđenim ukoliko je ostalo nezapaženo, isparilo u eteru bez stručne procene vrednosti. No, osnovno pitanje ostaje: da li je sud stvaraoca i njegovog kritičara, zabeležen ili prečutan, bar u izvesnim granicama identičan, imaju li ičeg zajedničkog? Drugim rečima, da li su kriterijumi televizije i njene kritike isti? Pitanje se može postaviti još suženije: postoje li uopšte kriterijumi TV kritike? Dešava se, ne retko, da emisije u koje televizija ulaže veiiki trud i sredstva, a autor, po mišljenju Kuće, svojim uspelim ostvarenjem dobije lošu ocenu kritike, Nepovoljna ocena prati i ostale oblike stvaralaštva. Ali, kada je reč, recimo, o književnom delu, onda se sud kritičara može proveravati, suprotstaviti mu se; film - ponovo gledati; pozorišna predstava gledati više puta, mogu se korigovati i delo i ocena.

193