RTV Teorija i praksa

Taisto Hujanen

RTV PROGRAMI ZA FINSKE I JUGOSLOVENSKE RADNIKE NA RADU U INOSTRANSTVU

(sa Kolokvijuma „Duh Helsinkija i sredstva masovnog informisanja”, Beograd, marta 1977)

U periodu posle drugog svetskog rata, preko 400.000 finskih građana emigriralo je u inostranstvo, uglavnom u Švedsku. U istom periodu, približno milion jugoslovenskih građana otišlo je na rad u zapadnu Evropu ili u prekomorske zemlje. Sve veće interesovanje poklanja se pitanjima međunarodne migracije i u Finskoj i u Jugoslaviji, I KARAKTERISTIKE FINSKE I JUGOSLOVENSKE EMIGRACIJE I Finska i Jugoslavija doživele su brzu industrijalizaciju u godinama posle drugog svetskog rata. Istovremena racionalizacija poljoprivrede omogućila je velikom broju Ijudi da traže posao u industrijskim centrima. U nedostatku kapitala nije bilo moguče organizovati zapošljavanje za sve radnike koji su dolazili iz poljoprivrede i stoga je izgledalo prirodno da se traže druga rešenja. U obe zemlje, jedno od rešenja koja su se pojavila bilo je emigracija. Do te tačke, finska i jugoslovenska posleratna emigracija imala je zajedničku pozadinu, Ovde se, međutim, sličnosti završavaju i rešenja postaju drugačija. Skandinavske zemlje, uključujući i Finsku, potpisale su 1954. sporazum o zajedničkom tržištu radn'e snage, omogućavajuči građanima skandinavskih zemalja da traže posao bez dozvole za rad svuda u okviru zemalja potpisnica. Kao sastavni deo zajedničkog skandinavskog tržišta rada, Finska je postala glavni isporučilac radne snage za švedsku industriju. Emigracija u Švedsku iz Finske i sa drugih periferija

202