RTV Teorija i praksa

u apsolutnim ciframa udeo emitovanja za imigrante koje je usmereno na jugoslovenske migrante u Zapadnoj Evropi; približno milion jugoslovenskih migranata prima samo 11,2% ukupnih radio i 6,0% ukupnih televizijskih emisija za imigrante. Vredi primetiti da je broj finskih migranata u Švedskoj oko 300.000, uključujući naturalizovane pripadnike imigrantske zajednice. U Saveznoj Republici Nemačkoj, gde je broj jugoslovenskih migranta dva puta veči od broja finskih migranata u Švedskoj, jugoslovenski radnici migranti dobijaju ukupno oko 1.450 minuta radio i televizijskih programa na svom maternjem jeziku, što je znatno manje od odgovarajučih emisija za finske imigrante u Švedskoj, koji dobijaju 2.760 minuta mesečno. U tabelama 3. i 4. dati su izdvojeno radio i televizijski programi za finske i jugoslovenske radnike migrante. U poređenju sa podacima u tabelama 1. i 2, došlo je do promene u emitovanju švedskog radija, tako da se broj programa na jugoslovenskim jezicima znatno povećao. Isto je tako došlo i do jasnog povečanja broja finskih programa, što treba da bude uvedeno na lokalnim radio-stanicama polovinom februara 1977. Podaci o drugim radio i televizijskim organizacijama koje emituju programe za imigrante, datirajući od proleča 1976, pokazuju da nije došlo do promena u pogledu vremena emitovanja. Programi na jugoslovenskim jezicima emituju se u 8 zapadnoevropskih zemalja i ukupna količina mesečnog programa na radiju i televiziji (42 časa) otprilike je na istom nivou kao i programi na fmskom u švedskoj nacionalnoj mreži. Ukupna količina programa za jugoslovenske migrante u Zapadnoj Evropi predstavlja približno dve trečine od odgovarajučih usluga za manjinu koja govori finski u Švedskoj (63 časa mesečno). Što se tiče pitanja da li je sadašnja količina emitovanja za imigrante dovoljna da obezbedi očuvanje njihovog kulturnog nasleđa i maternjeg jezika, izgleda logično da se prvo oceni situacija u kojoj se nalaze finski migranti u Švedskoj. Ako njihova situacija treba da se smatra nezadovoljavajućom, nezadovoljstvo bi moralo da bude još veće među jugoslovenskim migrantima, za koje programi па njihovom maternjem jeziku ostaju znatno ispod odgovarajučih programa za finske migrante. Nema apsolutnih kriterijuma za definisanje količine informacija na maternjem jeziku koja je potrebna za očuvanje kulture manjine. O tom pitanju često se raspravljalo u Švedskoj u vezi sa novim političkim formulacijama prema

208