RTV Teorija i praksa

Finskoj se muzika može čuti na radiju u toku celog dana samo od pre petnaest godina. Štaviše t LE nikada nije usvojio ideju o neprekidnom muzičkom fondu. Treba dakle, okretati dugme s vremena na vreme. Da bi stimulisao učešče u muzičkim aktivnostima YLE je eksperimentisao sa različitim tipovima amaterskih programa, ali do sada rezultati nisu sasvim zadovoljili. Možda će se rešenje naći sa razvojem lokalnog radija koji če omogučiti da se publici predstave interpretatori i kompozitori amateri. KA NOVOI DECENIJI Muzika nije međunarodni jezik, ali je još manje govor. Ostvarenje radio-difuzije preko satelita osamdesetih godina poštcdeče nas da razmišljamo o nacionalnoj politici muzičkih emisija. Međutim, godina 1980. nije još tu. Decenija 1960. bila je revolucionarni period za zabavnu muziku. Ne samo da su sc muzički idiomi promenili, već i odnos muzike prema publici, Nova muzika je stvorila nove stilove u životu. Nije sasvim netačno reči, po mom mišljenju, da je u toku tog perioda brze evolucije zabavne muzike, većina radio-stanica propustila priliku. Mi smo onda mogli da skrenemo tok događaja: umesto toga, mi smo se trudiii da ga obuzdamo ili samo da ga slepo pratimo. Da li če tokom osamdesetih godina radio-muzika biti jedna napredna snaga u kulturnom životu koja će navoditi publiku da uživa u mnogobrojnim svetskim muzičkim tradidjama i da se prepusti muzičkoj aktivnosti? Ili če biti konzervativna snaga koja želi da očuva dva muzička sveta, s jedne strane „ozbiljnu" muziku za elitu poznavalaca, s druge „laku" muziku za široke mase? Mi malo poznajemo svu tu muziku koju svakodnevno emitujemo. Ima veoma malo vrednih napisa o istoriji, strukturama i sociologiji muzike. Domen muzičkih emisija i industrije ploča ostaju najnerazvijeni sektor u izučavanju medija. Malo se zna o ulozi muzike u industrijskom društvu. 1 Ako postoje univerzalni lekovi za probleme radio-muzike, mi u Finskoj za njih nc znamo. |edna stvar je sigurna, treba se bolje pripremiti za shvatanje muzike osamdesetih godina. Eto jednog zadatka koji bi sebi morao da postavi UER, eventualno u saradnji sa drugim međunarodnim organizacijama. Prevela s francuskog Dušanka Točanac

1 О tom probk-mu john Blacking How rnustcal is Man? jU „Kcvuc UtR . br. 2. 1977).

220