RTV Teorija i praksa

apetite, višak kapitala ulaže se u kupovanje slabijih i manjih listova Velike ribe jedu male, ali ovog puta uz manje-više obostrano zadovoljstvo. Јег uslovi pod kojima se kupuju slabiji listovi su veoma povoljni i za „žrtve” poslovnih transakcija. Njirr.f se nudi i trideset do četrdeset puta više nego što iznosi njihov nivo zarade (oko 500 dolara po jednom pretplatniku). Veoma interesantnu ali realnu viziju razmene podataka več u skoroj budučnosti izneo je Kempbel (H.C.Campbell), prvi potpredsednik IFLA (Međunarodne federacije bibliotekeirskih udruženja i institucija). Prema njegovim navodima u 1979. godini treba da otpočne sa radom EURONET, posebna mreža za razmenu podataka. EURONET, koji se razvija pod okriljem Evropske ekonomske zajednice, predstavlja međunarodnu zajedničku mrežu zapadnoevropskih zemalja preko koje se vrši razmena podataka. Za razmenu podataka upotrebljavače se savremeni „paketi” podataka kojima se pomoču javnih telefonskih linija uspostavlja brza i veoma pogodna veza između davaoca podataka i primaoca. Komunikacionu mrežu za potrebe EURONET uspostaviče PTT organizacije devet zapadnoevropskih zemalja, a institucije u Britaniji, SR Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Danskoj i Luksemburgu spremne su da stave na raspolaganje svoje banke podataka. Čitav projekt podržavaju vlade zemalja članica EEZ kao i neki privatni investitori. Finansijski detalji projekta još nisu poznati, ali se zna da če se o tome starati britanska pošta. Koliko zamašan treba da bude ovaj projekt pokazuje već podatak, citiran u Dubrovniku, da se do 1985. godine očekuje oko 2,350.000 zahteva za podacima ргеко EURONET. U celokupnoj razmeni podataka prema izvršenim proračunima očekuje se da će u 1980. godini Velika Britanija učestvovati sa 30%, SR Nemačka sa 24%, Francuska sa 21%, Italija sa 14%, Nizozemska sa 6%, Belgija sa 4% i Danska sa 2%. Sa veoma neznatnim učešćem u toj godini javljaće se, prema očekivanjima, Irska i Luksemburg. Pretežni deo informacija u prvoj godini biče najverovatnije iz oblasti nauka i tehnologije, tj, oko 80%. Ali se u perspektivi očekuje da če društvene nauke i trgovina uskoro postići nivo koji če u razmeni podataka imati prirodne nauke i tehnologija. Prema oblastima u 1980. godini očekuje se otprilike ovakav udeo zahteva za informacijama: medicina 17%, elektrotehnika 16%, hemija 12%, opšte nauke i tehnologija 11%, razne prirodne nauke 9%, razne tehničke nauke 8%, mašinogradnja 7%, biologija 4%, problemi sredine 4%, ekonomija 3%, nuklearna tehnika 3%, aeronautika 3%, građevinarstvo 2%,

11