RTV Teorija i praksa

gladovanje u Bijafri, potlačeni Bengalci) a delimično zbog toga što deca, ako uopšte gledaju vesti, gledaju ih sa roditeljima koji se tada neshvatljivo drukčije ponašaju nego u nekim drugim prilikama. Mnogi uspešni i naizgled prihvatljivi programi za decu su izvor nevolja: Lesi u opasnosti je isto toliko uznemiravala novije generacije kao što je Snežanin susret sa vešticom uznemiravao njihove roditelje. Sadizam, noževi, sporo mučenje i sl. izazivaju nemiran san, ali isto tako i bučne svađe među odraslima, naročito između muža i žene. Dr Fric Redl je dokazivao da kod „delinkvctnc dece” sladunjave komedije koje govore o srećnim porodicama, za koje oni nikada nisu znali, mogu da izazovu „traume”. Jedna stvar je bezopasna, iako o njoj kritičari najviše govore, a to je nasilje po ustaljenom obrascu crtanih filmova i nasilje revolveraša iz. vesterna. Isto kao što žene koje gledaju dnevni program televizije primaju bez uvrede otvorcnc razgovore o seksu, a naljutile bi se da se takvi razgovori uključc u večernji program jer poznaju do tančina pravila dramske igrc, tako i deca bez uzbuđivanja prihvataju scene kada ptica trkačica baca kamenje na.Vflija kojota u crtanim filmovima, ili kada nitkovi bivaju pokošeni u „zloj zemlji”, Brige oko toga kakvu zabavu treba pružiti deči predstavljaju plemenski atavizam Zapada. Viktorijanski roditelji su veoma strepeli da im deca ne čitaju romanc (naročito ne ženska deca), a histerični bes Frederika Vertama prema stripovima učinio ga je velikim psihijatrom, Haloran i njegove kolegc citiraju studiju staru pedeset godina, koju je napisao G.K. Česterton pod naslovom 0 strahu od filma: „Navode se brojni primeri o posebnim slučajevima psihičkih i fizičkih smetnji kod dccc zbog navodnih strahota filma. Kažu da je jedno detc... übilo oca nožem jer je na filmu vidclo nož. To se možda i dogodilo, a ako je tačno onda će svi ra/ložni Ijudi рге tražiti podrobnije podatke o tom dctctu a nc o filmu... Znači li to da deca nikada ne treba da vide film u kome sc pojavljujc nož? Bilo bi praktičnijc da nikada ne vidc pravi kuhinjski nož a još praktičnije da nikada ne vide pravog oca.” Sve ovo ne može da opravda ono što se deci prika/uje: besmislica je bcsmislica, bilo da je namenjcna odraslima ili deci. Isto tako ni naučna ncpotvrđcnost vcćine studija u kojima se optužuju dečji programi ni najmanje ne umanjuje /.načaj vrlo razumnc i ra/ložne u/ncmircnosti koju majke osećaju kada posmatraju ono što njihova deca gledaju (Ova u/ncmircnost jc dobro potkrcptjena: kada je Federalna komisija

184