RTV Teorija i praksa

dobijale za svaki dolar još po jedan dolar. Ali grupa iskusnih televizijskih radnika koji su bili pozvani na konferenciju rekli su da mnogo novaca verovatno neće biti potrebno, naročito za programe sa malim brojem animacija koje je tražila Kuni. Moriset je najzad dodelio osam miliona dolara Dečjem televizijskom studiju (CTW - Children Television Workshop) za pokriče troškova jednogodišnjeg pripremnog rada, za troškove oko publiciteta i emitovanje programa u toku jedne godine. Od Karnegijeve i Fordove fondacije Moriset je uzeo 4 miliona dolara, a ostatak je sakupljen u vidu poklona sa raznih strana. Televizijske kompanije su pregledale studiju Džoane Kuni ali nisu bile impresionirane, pa se nije pojavio ni jedan dobrostojeći pojedinac da podrži projekat. I Karnegijeva i Fordova fondacija su usko sarađivale sa Horaldom Hauom, savetnikom za obrazovanje Lindona Džonsona dok je on još bio školski nadzornik u Skarsdejlu i, pre toga, kada je bio direktor škole Njuton u bostonskom predgrađu. Haue je zainteresovao Ministarstvo prosvete za Morisetov projekat, a zatim je obilazio vladine ustanove i uspeo da dobije nešto novca od Ministarstva za razvoj privrede, odseka za decu Nacionalnog instituta za zdravlje i Nacionalnog fonda za humanitarne nauke. Svi prilozi su formalno poslati Nacionalnoj obrazovnoj televiziji koja je trebalo da oformi redakciju CTW. Marta 1968. predlog je objavljen u štampi. Majk Den je bio jedan od onih koji je pročitao reportažu u novinama. On je tek uspeo da prebrodi teškoče oko utvrđivanja programske sheme za najgledanije vreme TV CBS za sledeću godinu i nameravao je da se posveti ozbiljnijim stvarima. Napisao je pismo Džoani Kuni (koju nije poznavao) čestitajući joj na ideji i na pribavljenim sredstvima i savetujući je da ne padne u zamku svoje nekomercijalne opredeljenosti i nekomercijalnih sponzora njenog programa. Za ono što je ona već nagovestila biće joj potreban komercijalni producent koji je dovoljno vešt da se bori sa krizama koje prate stvaranje dnevnog programa na televiziji. Kuni se javila Denu telefonom da mu zahvali na pismu i saznala da on več ima pogodnu ličnost na umu, Dejvida Konela, koji je u svojoj trideset šestoj godini imao jedanaestogodišnje iskustvo producenta za dečju emisiju Kapetan Kengur, koju je svakodnevno u prepodnevnim časovima emitovala Kompanija CBS. Konel, međutim, nije bio zainteresovan. „Napustio sam televiziju za decu” - rekao je - „digao sam ruke od nje i nisam želeo da joj se vratim. Prešao sam na film i bio veoma zadovoljan. Pročitao

190