RTV Teorija i praksa

„artikulišući svoja osečanja odabrala fflm kao polazište, kao ontički oslon svog televizijskog delovanj.”^ Ne samo to, i dobar deo urednika pa i poslovodno-upravljačkog kadra televizije ponikao je iz redova filma, pa normalno da sentiment i usmerenje tim Ijudima nalažu da od televizije stvore sve ono što od filma i za film nisu mogli stvoriti. Međutim, znamo da televizija nije film i vice-versa, ali to nimalo ne smeta da filmska kultura, u domačoj televiziji, nađe sredstvo sopstvene afirmacije i progresa, pa tako na domačoj televiziji zaista i možemo otkriti vrlo jake, dugotrajne i upome snage koje deluju isključivo sa pozicija i za pozicije filmske kulture. Štaviše, filmski program televizije danas predstavlja daleko „najkvalitetniji” i, u komunikacijskom smislu, najselektivniji program i to uz činjenicu da predstavlja i najgledaniji program televizije. Taj svojstveni ~bum” filma uz pomoč televizije jedinstven je fenomen, fenomen koji je filmskoj kulturi pružio ogromnu šansu da svoje tragične nedaće u našoj sredini nekako izleči kroz tu neobičnu vrstu medijske simbioze sa tržišno-robnim postojanjem. Zato i nije iznenađujuča činjenica da u okviru televizijskog programa, skoro od njegovog samog početka u nas, pa do danas, postoje konstantno i određeno vreme, materijalna sredstva i napor posvečen sudbini filma i sudbini njegove prateče, elitističke subkulture i mitologije. Ovaj pokret se vremenom pretvorio u medijsku farsu koja u nekom bastardnom obliku ne može više ni nači pravi odgovor na pitanje o svom medijskom poreklu i funkciji. Zato imamo Kino oko, a nemamo „radio - uho” ili „novinarski nos” ili „televizijsku ruku”, imamo Bioskop u kući i čitavu plejadu filmskih formata. Imamo pregršte TV serija snimljenih „filmski” na književne teme. Imamo hronike o filmskim festivalima, domaćim i stranim, imamo čitave cikluse posvečene istoriji filma, imamo, u stvari, mešavinu medija, sintetizovanu i homogenizovanu kroz taj svemočni, ali zavedeni, medij televizije. Međutim, na veliko zadovoljstvo i uz aktivnu podršku upravo snaga zainteresovanih za film, knjigu, žurnalistiku, klasičnu muziku itd., centralizovana, mrežna televizija pokazala se idealnom za prakticiranje čak i najnebuloznijih ideja o funkciji i svrsi televizije koja je, na taj način, u nas postala medij par excelans za karikiranje upravo tih snaga i umetničkih i komunikacijskih medija o kojima je reč, i kao čiji eksponenti

3 FILMFORUM, izdaje SKC, Beograd, izdavač: Zečević Božidar, br. 9-10, proleće leto 1972.

35