RTV Teorija i praksa

RADIO

Boško P. Tomaševič

RADIO-DRAMSKO UMETNIČKO DELO U KONTEKSTU TEORIJE INFORMACIJA I KOMUNIKACIJA

„Čovek је mnogo iskusio Mnoge Nebesnike nazvao, Otkad jesmo razgovor I možemo čuti jedni druge.” (Fridrih Helderlin, IV, 343)

Prema Martinu Hajdegeru „svaka predmetna oblast ima, primjereno stvarnom karakteru i načinu bitka svojih predmeta, neki vlastiti način mogučega otkrivanja, iskazivanja, zasnivanja i pojmovnog oblikovanja spoznaje koja se tako obrazuje”. l Govoreći u prethodnim našim radovima 2 o ontološkom utemeljenju radio-dramskog umetničkog dela, o pitanjima njegovog vlastitog izvora, promišljajuči njegovu bit i strukturu, njegov logički /(logos)nosni/ identitet mi smo upravo govorili, doduše, u nešto proširenijem vidu, o ovome Hajdegerovom iskazu. ]oš i više, približavajući se „temeljnom načinu bitka i opstanka” 3 radio-dramskog umetničkog dela i njegovoj estetskoj konkretizaciji, mi smo, u našim prethodnim analizama, nagovestili i jedno novo polje istraživanja: polje, možemo to odmah reći, neizmerno bogato i izazovno koje je, gotovo već samo po sebi,

1 Martin Hajdeger, Fenomenologija i teoLogija.

2 Boško Tomašević, O biti i strukturi radio-drame. Ka jednom ontološko-fenomenotoškom odredenju radio-dramskog umetničkog dela, „RTV -Teorijai praksa”, br. 11, 1978. i, od istog autora, Ogted o logici radio-drame, ~RTV - Teorija i praksa”, br. 12, 1978.

3 Sintagma potiče iz misaonog opusa Martina Hajdegera. [П7