RTV Teorija i praksa

Drugi program: 20,47. Neki čovek koji liči na sve ali ne na sportskog novinara. Problem stvaranja televizijske miteme: svi sportisti su zdravi, govor o zdravlju je vitalan problem - svi sportski komentatori su vitalni po liku, iskazu i gesti. Ipak, ovaj bledunjavi čovek govori o tako vitalističkoj sportskoj discipiini kakva je džudo. Potom izgovara doslovno: ~svi građani su lovci”... Ne znam ko je taj čovek (nisam videla telop, ni najavu njegovog imena), čini mi se da govori nedostatno, bezrazložno... Tupo gledam u sliku, Ili to „slika sveta” prolazi mimo mene? Ostajem na kanalu Drugog programa. Čekam fflm o Kafki. Ili Kafka čeka mene? 21,55 - Biografije: Franc Kafka. Snimljen na osnovu „Pisama ocu” iz 1919. Ponovo o autoritativnom ocu, na noč 30. septembra. O ocu koji je s&m izvor straha iako je strah nešto manje od očeve veličine, a mnogo više od veličine ovoga sveta iz kojeg i večeras neke ustrašene kčeri i sinovi stavljaju dušu na žrvanj dok gledaju televizijski program. Kad neurotično postaje kreativno? Ima li Lakan pravo? Da li ipak Frojd u mnogo čemu ostaje neprikosnoven? Fleš-bek i u ovom filmu otkriva tragove trauma. Ovog puta je to sečanje na prve more, na snove o zagrobnom životu u kojima je dodir sa lepom, poželjnom ženom ostvarljiv tek u mrtvačkom sanduku. „Nije se ženio...” - ide glas komentatora filma. „Мој život se završava kao neisceljena rana” - kaže Kafka u pismu upučenom ocu... Sekvenca o starom, bezimenom groblju jevreja. Off-glas komentatora koji govori o jidišu i odsustvu gramatike u ovom jeziku. Odsustvo gramatike - odsustvo pravila. Odsustvo pravila u životu - ~moj život je kao neisceljena rana”... Opet sekvenca grobnice iz koje se kao iz lavirinta ne može izači. Lepa crnka, mrtvački sanduk, venčanica. Junakinja iz Rahele stapa se sa Kafkinom vizijom žene. Tako se dve neurotične ličnosti večeras, putem televizijske komunikacije, spajaju u par Ijubavnika. Par mrtvih Ijubavnika. Par nepostoječih Ijubavnika. Filmska slika je odraz jedne prošle svakodnevice, a njen prenos televizijskom tehnikom nadražaj više u doživljaju Bazenove „mumije promene”. Medijski vampirizam: kako tematski (sekvenca Kafkine „Ijube” u mrtvačkom sanduku) tako i vampirizam poruke u dijegetičkom srazu sekvence viđene u Raheli (Rahela kao devojčica u mrtvačkom sanduku nad kojim se nadnosi njen otac) i tek sagledane sekvence u Francu Kafki (Kćifka se nadnosi nad mrtvački sanduk iz koga ga „nevesta” povlači ka sebi). A pri tom, osečanje zadovoljstva što ovo specifično, televizijsko osečanje dele svi oni koji su te večeri gledali i Rahelu i Kafku. Prvi program; 22,50 - Šahovski komentar. Svetozar Gligorič

159