RTV Teorija i praksa

Radomir Subotič

REFLEKSI I NADANJA

Radio-televizija i kultumi identitet u nesvrstanim zemljama i u zemljama u razvoju (Fragmenti)

Prinston, Nju Džersi, Sjedinjene države. Naš domačin je Vladimir Kozma Zvorikin, jedan od pionira televizije. Njegov ikonoskop i danas čini osnovni princip elektronske kamere, a kineskop, televizijskog prijemnika. Zvorikin če uskoro napuniti 9o godina života. Bodra duha, seča se svojih prvih eksperimenata sa mehaničkom televizijom koje je radio u Petrogradu još 1911. sa profesorom Rozingom. I seča se početaka tridesetih godina kada je u Americi pokušavao da se probije sa svojim patentom. - Šta je Ijude u to vreme najviše interesovalo u vezi s televizijom? - pitamo Zvorikina. - Ništa! Ništa! Stvar je u tome što ih televizija uopšte nije interesovala! Zvorikin se unapred smeška našoj neverici, A vremena su bila takva. Trebalo je da prođe jedva nekoliko decenija da bismo dočekali da televizija postane prisutna na svim kontinentima, da o njoj govore ekonomisti, kulturolozi, psiholozi (i psihijatri), političari i pesnici. Dočekali smo da nas i mnogo hvaljeni i osporavani Makluan, razmišljajuči o tom „opštilu”, upozori: „Baš kao što sad pokušavamo da kontrolišemo radioaktivne padavine, tako ćemo jednog dana pokušati da kontrolišemo opštilne padavine. Obrazovanje če biti priznato kao civilna zaštita od opštilnih padavina”. Možda je Makluan več sada delimično u pravu. Možda če tek biti. Tek, to njegovo upozorenje i sećanje na susret koji sam u Prinstonu imao za Zvorikinom, omeđili su i ove beleške a čini se i sveukupno traganje na relaciji: masovni medij kulturni identitet - zemlje u razvoju.

5