RTV Teorija i praksa

zaslužuju ništa više od jedne do dve numere u jednom programu. Upravo je to slučaj s pomenutom Rafaelom: dovoljno je bilo ono što se videlo od nje u Od glave do pete i ništa više ona ne sadrži nego što je tamo mogla da prikaže. Ako su, dakle, neki Španci poverovali u nju i njene sposobnosti, baš nije bilo razloga da se i mi, u toliko nastavaka, zaluđujemo. Jer, šou Rafaele Kare je tipičan, šabloniziran, kitnjast i kič-mebliran program.” (9.V111 1978) Ne znam koju figuru upotrebiti za instituciju letnje televizije, a odgovarajuče banalna bila bi ~div koji spava”. Ne znam za globalnije analize koje bi ustanovile uzroke i posledice, bez relativno jednosmernih zaključaka na primeru Dnevnog barometra, več koje bi definisale koeficijent pada vitalnih kapaciteta, osobine tog gubitka energetskog i duhovnog napona. Van sumnje to nisu slučajnosti, jer njihovo ponavljanje, i povremeno osvežavanje programa, samo je podatak o saznanju da tako nešto postoji, da je to stanje, da je to posebna klima opuštanja. Toj sezoni prethodi akumulacija, neka vrsta kontrazimnice, jer se turšija koristi uleto, a njene karakteristike se, uprkos različitih konzervansa, ipak ne gube. Leto sa svim reperkusijama je ipak svako četvrto godišnje doba, a neelastičnost i nedostatak refleksa su mnogo češče povodi za reagovanje.

TONSKE I DRUGE SMETNJE: „Dobrih desetak minuta nemušto smo pratili neka čudna zbivanja u Badaloni pred košarkažki meč Huventud - Partizan. Nemo smo pratili nemu sliku, da bismo od strane televizije, preko telopa bili obavešteni, onim ružnim uhom, da nema tona, ono što je svima bilo potpuno evidentno. Znalo se rešenje ove situacije: u studiju če neko uzeti mikrofon i početi da komentariše meč. Ali da se doseti da ovakva situacija može uvek da se desi sa prenosom, bilo je potrebno ipak da prođe neko vreme, koliko da se podmažu refleksi. Pogotovo što je sportski novinar bio poslednji u tek završenom Dnevniku, što je tako reči mogao samo da dohvati mikrofon i krene... Umesto da se, ne baš mudro,

171