RTV Teorija i praksa

Zato je Kalezičeva knjiga na naki način i opomena, ona je skretanje pažnje na opasnost od televizije i možda pionirsld pokušaj da se televizija smesti u društveni, kulturni, informativni i saznajni kontekst PETAR ŽIVADINOVIČ; Pošto je Dževad Sabljaković uključio filozofiju, ni krivu ni dužnu, u razmišljanje o televiziji, i to Platona koji bi verovatno najžešču kritiku mogao da uputi kad bi slučajno, ako sledimo smisao njegove filozofije, bio u prilici da živi u ovom veku, ja bih, čitajuči ovu knjigu, skrenuo pažnju na neke filozofske implikacije koje su prisutne u stavovima koje zastupa Boža Kalezič o televiziji. Mislim da je dobro u knjizi Bože Kaleziča što je ukazao na jednu drugu ograničenost televizije, koja je prisutna u tezi da nam televizija saopštava realnost, da je ona prisutna umesto nas i da posredovanjem jedne tako reči neutralne tehnike, i mi sami dolazimo u dodir sa jednom drugom realnošču. Činjenica je da televizija jeste jedan ugao gledanja, da se ipak radi o oku kamere koje totalitet događanja iseca na komade i uzima onaj komad prema kome je upereno, po izboru nekog ko stoji iza kamere. Kalezič je hteo da pokaže da, u stvari, ono što mi dobijamo kao realnost posredstvom televizije, nije realnost kao takva, nego realnost koju nam daje televizija. Dakle, ako je reč o nekoj vrsti ogledanja realnosti, ili o televiziji kao ogledalu realnosti, onda je jasno da to ogledalo ne mora biti baš tako sasvim ispravno, ono može biti i ogledalo koje stvara optičke iluzije, a može biti ponekad i razbijeno ogledalo. Televizija čak i ako je potpuno ispravno ogledalo, ako i saopštava neki deo realnosti maksimalno verno, koliko je to moguće televizijskim jezikom, ipak redukuje totalitet događanja na ono što je ona iz tog totaliteta uhvatila. Dakle, teško bi moglo da se kaže da je to što je televizija uhvatila istina događaja. Kad sam kod toga, ja bih hteo da ukažem na činjenicu da to nije problem samo televizije kao televizije, nego problem odnosa čoveka kao čoveka sa svetom u celini. Pada mi na um jedna asocijacija, U istraživanjima, recimo, moderne fizike, afco hočete da istražujete mikro-procese, to je problem koji se javio sa Hajzenbergovim relacijama neodređenosti, sam eksperimentator sa svojim uređajima, sa svojim čulima, sa svojim teorijama, jeste na izvestan način deo eksperimentalnog sistema: polazeči od toga da on mora delovati na mirko-

205