RTV Teorija i praksa

Dakle, ja nisam sad u prilici da dajem neke potpune sudove niti to treba činiti o ovoj knjizi. Pozdravljam napor čoveka, koji više od jedne decenije radi na televiziji, da svoje iskustvo oblikuje, da l<aže neke sudove. Čak i kada ne kritikuje suviše eksplicitno i određeno televiziju, saopštavajuči svoja iskustva on implicitno daje neke ocene i sudove i ja mislim da če ova knjiga biti, to je moje uverenje, podsticaj onima koji se bave teorijom televizije kod nas, da osim čitanja velikih teoretičara, od Makluana pa nadalje, počnu da obraćaju pažnju i na ono što se zbiva u našoj televizijskoj praksi i teoriji, Dakle, ova je knjiga u tom pogledu pionirsko delo i kao svako pionirsko delo naići će na odjeke, na odzive, na kritike. DŽEVAD SABLJAKOVIĆ: Kalezičeva knjiga je u stvari, jedan pledoaje za autentično čuvanje doživljaja neposredne stvarnosti. Da li televizija, kako Živadinović kaže, ostaje samo sredstvo ili ona, sa svim onim što čini, prevazilazi to da bude sredstvo nego postaje sila za sebe, postaje moč za sebe, dakle, ne sredstvo koje prenosi nešto drugo, nego moć za sebe? Jedan esejist iz Zagreba, Tenžera, uporedio je televiziju sa Homerovim Polifemom.čudovištem koje svake večeri „guta” milione Ijudi, milione i milione Ijudi. To je činjenica; utakmica koju gledamo uveče, više nije utakmica kojoj bismo mi prisustvovali, nego je čudovište koje poždire vizuelno. Mislim da je pitanje koje Kalezić postavlja veoma suptilno. U podtekstu njegove kritike stoji pitanje kako doči do autentičnog doživljaja putem televizije, možda čak kako da televizija postane adekvatno sredstvo a ne moć po sebi. Jer, recimo jedan gledalac na utalcmici, po prirodi stvari ograničen svojom tačkom gledišta, gleda iz daljine i vidi samo total igrališta. Na televiziji on je u situaciji da vidi total, drugi put da vidi to malo bliže, treči put da vidi noge, samo loptu, onda ponovo usporeno gledanje i - to više nije autentičan događaj! To je pitanje na koje Kalezić ne može da da odgovor, a dao je veoma mnogo argumenata koji govore da to što sada televizija postiže nije puna i prava stvarnost Zbog toga je televizija. sredstvo koje može, odnosno nije sredstvo, nego moć koja može da manipuliše i koja se onda dovodi u vezu sa institucijom, tom glomaznom, nepodobnom institucijom koja određuje Ijudslca mišljenja.

207