RTV Teorija i praksa

Posebno poglavlje je posvećeno pojavi preteranog gledanja televizijskog programa. Smatra da je ta pojava kod dece posledica i!i bekstva od realnosti ili zamene za ono što roditelji ne žele da kupe deci. U svakom slučaju preterano gledanje TV programa je indikator za neke poremećaje kod dece. Da li je preterano gledanje štetno? Normalno dete neče posteti psihotično, ali je vrlo izloženo uticajima sa televizije koji mogu da budu i neželjeni. Poslednje poglavlje je posvečeno neophodnoj roditeljskoj kontroli gledakčkog ponašanja dece. Autor se, za razliku od većine drugih, ne zalaže za državnu kontrolu televizije, več za kontrolu u porodici. Njegov stav se može prihvatiti samo kao privremen izlaz iz situacije neželjenog uticaja televizije na decu, dok se ne naprave suštinske izmene u programima namenjenim deci. Govoreći o roditeljskoj kontroli autor ističe da je ona uslovljena uzrastom i emocionalnim razvojem deteta kao i njegovim reakcijama na određene programe.

Kontrola ne sme da se pretvori u cenzuru, roditelj treba da bude prisutan dok dete gleda program, da mu daje potrebna obaveštenja i vodi ga kroz problem koji može da se pojavi. Autor je u knjizi opširno, ali dosta površno dotakao mnoge probleme. Njegov pristup i stil izlaganja su tipično novinarski i često selekcionirana mišljenja korisli kao argumente. Na početku više obećava, ali što se više zalazi u materijal sve je površniji i manje vredan. Knjiga je namenjena svima koji se interesuju za ovu problematiku, ali od nje koristi mogu da imaju samo roditelji i to ne za formiranje opšteg stava prema televiziji, jer je stav koji autor zastupa prilično nekritićan, već za korišćenje preporuka o odnosu prema gledalačkom ponašanju dece u situaciji američke televizije. lole ozbiljnije zahteve knjiga ne može zadovoljiti i po završetku čitanja se ne doživljava osećaj obogaćenja poznavanja problematike.

Gorica Stevanovska

242