RTV Teorija i praksa

sutra - pita se autor, kad se automobilska neman uveča nesagledivo; kolika če biti drumarina u krvi? Nije li automobil sasvim popunio i krajnje osiromašio maštu današnjeg čoveka, zar se ništa ne može uraditi da bi se čovek spasao od saobračajnog samouništenja? Pitanja ima. Odgovora nema. Kao da je i autor, posle snimljene emisije, seo u automobil i prepustio se drumskoj neizvesnosti, svestan da njegov apel i tako ne znači mnogo, skoro ništa više od jednog osrednje obavljenog posla. PORUKA IZ CETRNAESTOG VEKA U jednom od svojih dela Knut Hamsun, ako se dobro sečam, kaže otprilike ovo: kad smrt dođe, onda druge stvari čute. Čitalac može Hamsunovu misao da razlaže, recimo i ovako: zašto ostale „stvari” u susretu sa smrču čute: možda iz straha, ili iz poštovanja pred činom koji isključuje prigovor; možda zbog toga što i smrt čuti ili pak zato što je njen govor iznad drugih govora, te zaslužuje da ga ćuteči saslušamo... Ugledni danski pisac Kaj Nissen autor pozorišnih komada i operskih libreta, kritičar i pisac radio-drama, kao da je pošao od toga da je smrt veoma govorljiva, da ima mnogo toga da kaže ako je pažljivo slušamo, a naročito ako je reč o Crnoj smrti (naslov radio-drame), odnosno o kugi, koja je vladala i na jednom danskom ostrvu, sredinom 14. veka. U uvodu, autor je objasnio da Crna smrt nije rekonstrukcija poznate nesreče koja je zadesila Evropu, nego da je to „vrlo realno moguča budućnost”, prošlost je postala instrument i moguća osnova za pouku na greškama. Možda je predgovorna pouka isforsirana radi žirija i zbog propozicija jer radnja jeste smeštena u prošlost, mada ne sa ambicijama faktografske nego umetničke istine. A to izgleda sasvim dovoljno da autoru verujemo: i kad umetnost dođe, „druge stvari” mogu da zaćute. Verovatno je i zvanični žiri slično protumačio propozicije, odlučivši da ova emisija podeli nagradu „Prih Futura” sa Činovnicima Rajsa Adriana. Kada je kuga vladala ostrvom, skoro svi stanovnici su pomrli. U južnom predelu, preživela je samo jedna devojka, ostavši bez roditelja, bez prijatelja, bez Ijudi. Bila je nesrećna i nije mogla da zamisli da je ona jedino živo Ijudsko stvorenje; dugo je lutala, ali Ijudska biča nije susretala, Jednog dana ušla je u obližnju crkvu i dugo se oglašavala vukući konopce crkvenih zvona. Drugom prilikom zapalila je fenjer i ostavila ga na jabukovom drvetu da bar noću nadaleko upozori. Hoče 11 neko primetiti svetlost? Na severnom delu ostrva kuga je ostavila

35